Gosti nove epizode emisije Kida show, uz domaćine Duška Vujoševića i Igora Miklju, ovog četvrtka su pisac Nenad Novak Stefanović i nekadašnji košarkaš Vladimir Štimac.
„Meni politika ne čini život. Mogu njome da se bavim, a ne moram. Ne zavisi mi život, kao mnogima u ovoj državi. Ja sam svoj novac zaradio pošteno svojim radom i uživam trenutno u njemu sa svojom porodicom. Situacija je kakva je sada, da smo imali jednu od najvećih tragedija koja nas je zadesila u poslednjih 20 – 30 godina, uz Ribnikar i Dubonu, gde su ljudi izgubili živote samo iz razloga zato što je neko drugi gurao državne pare u džep. Samo korupcija i kriminal, kaže Štiac.
“To je podiglo ovaj narod, studente, na neki viši nivo. I situacija je takva, imamo tešku situaciju u društvu. Mi moramo da znamo ko su odgovorni ljudi za tih 15 izgubljenih života. Mi to moramo da znamo. I to te porodice pre svega moraju da znaju. Svi su se digli. Studenti su izvanredni. Pokazali su da su ogroman, pozitivan deo ovog društva, određene zahteve su dali koji su sada najvažniji. Ti zahtevi se ne ispunjavaju, sve drugo se živo radi, a ti se zahtevi ne ispunjavaju. Imamo jedan ogroman problem. Ja ono što sam rekao i za košarku i za sve, ostajem pri stavu koji propagiram i tako ću da ostanem šta god se desi. Ponavljam, ekonomski ne zavisim od politike”.
“Ja sam igrao pred 20.000 ljudi, navijača Partizana, ja to volim, i to tako treba da bude, ali bez vređanja porodica, ali ove neke druge situacije to je normalno. Ja sam prošao sve to. A ovo što će da napišu neki mediji, za koje svi znamo da su režimski mediji koji pričaju o nekome sve i svašta… Jedan moj drug je rekao jednu stvar, ja sam vernik, i on kaže – da Isus siđe i da kaže da nešto Vučić pogrešno radi, ti mediji bi se okrenuli i protiv Isusa”.
“Imamo jednu jako tešku situaciju u društvu. Država je dovedena do toga da nemamo institucije, da se institucije ništa ne pitaju, da su uništene, da se jedan čovek pita za sve i mi to u ovom trenutku moramo i možemo da menjamo. A kako možemo da menjamo – tako što imamo ove izvanredne mlade ljude sa kojima može da se rehabilituje društvo iz temelja i da se ovo sve promeni. Za to će trebati mnogo vremena. Ali, mislim da uz svu energiju koju studenti pokazuju i domišljatost i istrajnost i nepotkupljivost i sve druge stvari mislim da smo na pravom putu. Ja ih maksimalno podržavam“, rekao je Štimac koji aktivno učestvuje u svim akcijama studenata u blokadi”.
Nenad Novak Stefanović neko je ko je zbog svojih stavova – dobio otkaz u Politici.
„Ja sam na demonstracijama u Srbiji od 4. maja 1990. godine. Taj 4. maj je bio datum kada je umro Tito. I tada su svirale sirene i morao si da stojiš u mestu. Ja sam se tada sa svojim drugarima pobunio protiv kulta ličnosti. Ja sam skinuo onu tablu „Ulica maršala Tita. Od tada sam ja stalno na ulici do danas. I zaista mogu da napravim poređenje. To je kao da trčim, stalno, da trčim na sobnoj traci – ne pomeram se. Neverovatno je da su od tada do danas isti zahtevi – demokratija, borba protiv autoriteta jedne ličnosti, borba za institucije… Nije to sizifovski posao. Sizif ide napred, uzbrdo i približi se malo vrhu. Ovde imaš stalni utisak te sobne trake, da si stalno u mestu. Da li će sad doći do toga da siđemo sa nje, da se taj kamen postavi gore kao neki svetionik našeg uspeha kad je to već uspelo skoro svima oko nas“, kaže Stefanović.
Da li neko ko jasno i glasno iznosi stav u nekom trenutku ostane, uslovno rečeno, sam? Da li se ljudi udalje?
„Samo prepoznaš ljude. Lakmus se boji. Za neke se jako začudiš. Ostaneš skoro sam“, kaže Vujošević. „Žene obično ne ostavljaju, kod njih se razvije sažaljenje“, malo je na šalu okrenuo situaciju Stefanović, a onda su se Vujošević i Štimac složili oko jednog:
„Žene imaju veća m… od muškaraca“.
„Kod mene je to malo drugačije. Ja sam suzio krug ljudi kojima mogu da verujem, što je dobro. Video sam sada koji su mi ljudi stvarno prijatelji. Mogu da kažem da ima dosta sportista koji se malo za sebe plaše jer su trenutno u karijerama i ja njih razumem u potpunosti („ali ne opravdavam“ – dobacio je Vujošević).
“Opet, na neki način, i ja sam živeo taj ‘zlatni kavez’ gde ti kada igraš toliko, kad se koncentrišeš u tom trenutku, zarađuješ ogroman novac, igraš se, ti ćeš slobodno vreme provesti sa porodicom. Ja sam u poslednjih godinu i po dana od kada sam ovde stvarno ušao duboko u društvo i video šta se dešava. Jer me je stvarno zanimalo. Meni nije floskula kada kažem – moj narod. Meni je stvarno bitno kako živi moj narod, ja sam neko ko je pravdoljubiv. Ja mogu sa nekim da idem u restoran, ali mogu sa drugima da sedim ispred prodavnice i da pričam da bih mogao da im pomognem”.
“U ovom periodu sam video šta znači pravo prijateljstvo. Ali sam video i šta stvarno većinska Srbija želi. Želi neku normalnost. Ostajao sam sam u ovom periodu mnogo puta, nisam prolazio ni kroz šta, koliko sam video… Ne mogu da kažem da se mene neko plaši, ali plaše se čoveka koji nije ništa radio i nema putera na glavi i nema svoju ručnu. Kako ću da kažem za ove sa vlasti što mislim da su najgori, tako ću da kažem i za ove iz opozicije, za 60, 70, 80 posto njih. Ono čega se svi pribojavaju je što mene ne može niko da kontroliše, mogu da kažem šta ja stvarno želim i hoću. I takav ću da ostanem. Nemam kočnice ni prema čemu i sve ću da kažem šta mislim jer mislim da je dosta više. Mislim da ne smemeo da napravimo još jednu grešku posle 5. oktobra koju smo napravili tako što smo pustili radikale da se presvuku i da nam opet diktiraju državu i da nam je huškaju na sve moguće strane i da nam prave prvu, drugu i treću Srbiju”.
“Ljudi, ono što sam vam pričao na početku – narod je dobar. I nije uopšte podeljen. Video sam ljubav između levih i desnih između ljudi koji su u crkvi i ateista. Video sam tu ljubav. Narod je dobar“, emotivno je govorio Štimac. „Lično, pogotovo u prisustvu tih ljudi, ja retko koga hvalim. Ali, jako cenim tvoje ponašanje od stana od 18 kvadrata do ovoga sada. I znam da je to iskreno krajnje, u smislu bez interesa, odnosno – u suprotnosti sa materijalnim interesima. Ova vlast, ja sam odmah prepoznao, kroz košarku prvo, neke njihove metode i ponašanja i skrenuo sam odmah pažnju na to javno i platio sam cenu toga dosta skupu. Jedno vreme su te naslovne strane (onog) Nina i Vremena jako oštre i da je bilo i priča ‘da te ne skinu?’ Pa me nisu skinuli – bolestan je, nije normalan. Ja sam na dijalizi, ako me skinu skinuće me sa dijalize. Pa ako im se to isplati, neka”.
“Sad je to na vama mlađima, na studentima, na vas je red. Mi treba samo to da podržimo i koliko možemo fizički da se pridružimo. Jako se plašim, ova vlast je opasna. Ona je na svoju stranu kupila opasne ljude, kriminalce i žestoke momke. Ovi ljudi imaju tolike privilegije, ti kriminalci, da oni imaju lični interes da se bore da ovaj ostane na vlasti. Ja se plašim, koji je tu koncept? Na koji način, dobro, da se ispune zahtevi, a i to se komplikuje, pojavljuju se falsifikati, daje se tolika dokumentacija da to ne može da se isprati, ali prema kakvom karaju mi idemo? Sigirno da se para džemper ovoj vlasti, to se već dešava ta promena, sigurno da ovi ljudi koji su politički osvešćeni, nisam ja neko ko idealizuje studente, generalno oni će na sledećem glasanju izaći da glasaju, do sada nisu izlazili”.
“Napravili su određene neke promene. Ne znam, potpuno se slažem prema njihovom stavu prema opoziciji jer od opozicije se u jednom momentu tražila samo jedna stvar – da izađu ujedinjeni. I onaj ko nije hteo da izađe ujedinjen taj je svesno, ili nesvesno, radio za Vučića. Kad to nisu bili u stanju, oni nisu zaslužili… Morali su da budu jedinstveni – da izađu ili da ne izađu. Oni su zaslužili od studenata ovakav tretman, ali i od nas. Ali, ovde sve ide od jednog čoveka, od Vučića. I da bi se on upristojio koliko toliko, u šta ja ne verujem, ili da bi se smenio sa vlasti, to neće biti ni najmanje lako. Ima podršku sa zapada jer im daje sve što im treba. Neću da budem nekorektan pa da kažem ‘dao im je Kosovo’ jer Kosovo je bilo loša startna pozicija, ali im je prepustio, obavezao se, došao je na vlast tako što se obavezao. I to je na tako perfidan način radio. Dozvolio da se ovi ljudi izbacuju iz stanova, igrao se sa njima. Mogla je makar neka autonomija da se obezbedi tamo na tom severu”.
“Sad im daje litijum. Daje im šta god treba. Izlazi im u sustet u svemu i oni ga naravno drže. Daje im Generalštab, daje im i oni su za njega“, nadovezao se Vujošević. “Kao potencijalno rešenje nametnuli su se – pošteni izbori, pa su se naši gosti saglasili zašto je to nemoguće. U ovom trenutku, zašto mislim da određen proces mora da prođe da bismo došli do toga o čemu pričate, sigurno treba osam do deset meseci prolaženja spiskova, da se vidi gde su dovođeni ljudi da se glasa, da se vidi gde se kralo, gde se plaćalo po tri-četiri hiljade dinara…”
“Onda smo imali buljuke ljudi koji su dolazili da uzmu nove lične karte, što je na očigled bilo. On govori stalno da su ovde svi strani plaćenici, da ga ruše strane neke zemlje – jedino ko radi za zapad je on. On pokušava da da litijum, Kosovo, ja se nikad neću odreći Kosova i Metohije. Ali, on je sve dole dao od tablica.. ostalo je ja mislim još samo zdravstvo i školstvo. Njegova režimska hobotnica naziva sve koji žele nešto bolje i da uđu u ovu borbu da se sačuva ova država svi su ustaše i strani plaćenici. Završiću sa ovim – mislim da fokus jedini treba da bude da se reše ti zahtev studenata i svih drugih ljudi koji su podržali studente. Kad se to prvo uradi, tu će biti mnogo zatvora sigurno. A posle toga da se oformi nešto, šta god to bude maksimalno ću uvek podržati studente. To neće da se desi za mesec, dva, tri. Tu će trebati osam do deset meseci. A i više. Jer je ovde pravljen društveni haos“, poručio je Štimac”.
Tekst: Sport klub
