Ovih dana skoro da i ne smem da upalim TV. Ma koji kanal da uključim, pa čak i onaj nacionalni RTS za koga mi silom oduzimaju oko 350 dinara mesečno po registrovanom elektrobrojilu. Jer čim ga uključim, na ekran iskoči neki ludak. Bilo da je to Vučić, Vučević, Brnabić, umišljeni “Gebels” Dačić, Vučićević i još bezbroj njih koji me smatraju zbunjenim pa mogu da me j… u zdrav mozak koliko im se hoće.

I uprkos bezbrojnim snimcima koji se mogu videti na TV ekranima i društvenim mrežama koje izveštavaju o neredima u Srbiji i koji prikazuju ko je nasilnik a trpi nasilje, oni lažima obmanjuju ceo svet kako su za sve krivi “blokaderi” koji žele da sruše i unište Srbiju. Mi, a i ja sam jedan od učesnika protesta, nikada ni na jednom ovom skupu nismo nosili nikakvo hladno oružje u vidu čekića, palica, bejzboj palica. Debelih motki i noževa. Sve ste to imali Vi koji ste bili na drugoj strani.

Mi blokaderi smo izazivali i ugrožavali javni red i mir pištaljkama trubama i transparentima. I to niste mogli da podnesete. Jer su transparenti govorili istinu. I to ste želeli da uništite.

Tako ste u Bačkom Petrovcu, predvođeni Đakovićem, koji je usput rečeno zaposlen u nepostojećem ministarstvu, čiji je ministar uhapšen, i koji je okružen gorilama i overenim batinašima prvo pokušali da nametne izbor svog kandidata za predsednika slovačke manjine i to na način koji nije viđen nigde u svetu. Sprečavali ste legitimne i legalne učesnike konferencije da uđu u salu gde se održavao taj izbor propuštajući samo svoje proverene glasače. I uprkos svemu te izbore ste izgubili.

Da bi se dodvorili Vučiću pomenuti Đaković je sa istom grupom crnokapuljaša, ali sada ojačan i policijom uništio izložbu koja je prikazivala fotografije sa protesta “blokadera”.

Bahato i janičarski su ušli u prostor za izložbu, poskidali okačene slike i pocepali ih. Uzalud su organizatori i vlasnici slika zvali policiju da to spreči .Ona se uključila onog momenta kada je trebalo uhapsiti jednog od organizatora koji je hteo fizički da spreči cepanje tih slika.

Ovo ni jedna TV nije registrovala što znači da se nije ni dogodilo.

Posle toga nastali su protesti širom Srbije – Beograd, Valjevo, Kraljevo, Užice, Niš, Kragujevac… Svi ti protesti su bili mirni i propraćeni blokiranjem saobraćajnica za određeni vremenski rok.

I onda je počela najezda laži i lažnih saopštenja čelnika SNS-a i njihove vladajuće gungule kako su ti protesti propraćeni batinaški naoružanim blokaderima. I kada se zulum više nije mogao izdržati i trpeti, blokaderi su krenuli u samoodbranu. Opet na svim tim protestima dolazili su nenaoružani i u garderobi koja nije mogla da ih zaštiti od mafijaša preobučenih u garderobu organa zaduženog za održavanje javnog reda i mira.Ali taj red i mir su oni zamisili kao premlaćivanje protestanata. Pružajući otpor oni su se naoružavali otetim motkama, palicama i prikupljenim kamenicama koje su doletale do njih.
Ali sada ni Dačić ni Vučić ne spominju ko je započeo tuču. Ne, u svim izveštajima samo se spominje i akcentuje kako ima povređenih policajaca i “građana” odnosno pristalica SNS-a koji su te povrede zadobili jer su branili svoje prostorije od onih koji ne misle kao oni. A to da su oni uz pomoć policije i brigada jedinica za razbijanje terorističkih napada prvi počeli da prebijaju demonstrante bez obzira da li su im se oni stvarno u samoodbrani suprotstavili ili ne. Tako su stradala i deca od 12-17 godina, stariji ljudi sa preko 60 i 70 godina, majke sa maloletnom decom, slučajni prolaznici.

Ti napadi su bili brutalni i podsećeli me na vučje horde. Oni bi izdvojili nekog pojedinca, koji nikako nije uspevao ni mogao da im pruži otpor. A onda ih je njih desetoro palicama i čizmama tuklo i šutirali nemoćno biće koje je već bilo oboreno na zemlji.

Takve slike nijedna televizija nije prikazala. Barem ne u Srbiji. Ali te slike su otišle u svet.

O nedelima kazuje i slika maloletnih osoba, sa rukama u lisicama vezanih iza leđa i nateranih da kleče uza zid neke fiskulturne sale. Iza svakog opasnika, kome su ruke vezane na leđa stoji po jedan “pripadnik” policije. Jer vezana lica su i takva opasna i mogu da sruše Srbiju.

A u stvari niko ne želi da ruši državu za koju su njegovi preci ne samo krv ili već i živote polagali.

I na kraju nešto lično. Na svim demonstracijama na kojima sam učestvovao pristalice režima su me dočekivale uzvicima “ustaše, ustaše”, pouzdano znam da niko od prisutnih a njihovi preci nisu bili pripadnici ustaških falangi. Lično moj pradeda je bio učesnik, i poginuo, u Topličkom ustanku 1917. godine. Moj rođeni deda ja aprila odveden u zarobljeništvo u Nemačku. Trojica njegove braće su bili prvoborci. Prvi partizan koji je poginuo u Topličkom kraju bio je rođeni brat mog dede. Moj pokojni otac se sa 17 godina priključio partizanima.
I posle takve geneze ja sam danas “ustaša “jer se borim protiv onih koji rasparčavaju moju Srbiju i koji je besomučno kradu i prisvajaju milijarde evra narodnih para.

Teodosije Dikić