Nalazimo se u iznuđenoj poziciji i nije lako proceniti domete i ishod tekuće studentsko-građanske pobune, kaže profesor Univerziteta u Beogradu Milo Lompar.
Istaknuti član akademske zajednice i neko ko je u dobrom delu javnosti percipiran kao mogući kandidat na budućoj studentskoj listi (možda i njen predvodnik) naveo je takođe da ne bi bilo prvi put viđeno, ni u našoj, a ni u istoriji drugih naroda, “da sistem pobedi ljude (koji su poveli bunt)”, ali da bi bilo posve korisno i dobro za jedno društvo da se taj “sistem učini normalnijim, da nemate ovu vrstu presije (nad zdravim razumom)” itd.
Prema Lomparovim rečima, glavna politika “režima Vučić-Brnabić” je politika proizvođenja podela, sukobljavanja ljudi, pritiska i govora mržnje u javnom prostoru, medijske kontrole i t. sl., te postavljanje sebe i vlastitih interesa u srž i fokus, na način da, kako je kazao, “podstičući podele vi zapravo osiguravate da se ispod te ravni vaši interesi odvijaju nesmetano”.
“… moraju biti u sukobu konzervativci i liberali, nacionalisti i internacionalisti, partizani i četnici, rusofili i zapadnjaci… I to sve zato da bi režim mogao da, podstičući jedne ili druge, sebe postavlja kao arbitra koji će reći ‘danas ste vi u pravu, sutra ste vi u pravu’. Dok ta temperatura traje i drži se visokom, na naše oči se npr. odvija privatizacija javnih preduzeća. Javna preduzeća (Srbijašume, Srbijavode itd.) odlaze u akcionarska društva i to je korak ka njihovoj konačnoj prodaji. To najzad i iznad svega zadovoljava i strane činioce”, rekao je Lompar u emisiji internet produkcije “Balkanska oštrica”.
Lompar je upozorio da tokovi novca idu ka privatnom bogaćenju, a da se većina stanovništva, kako je istakao, korumpira iz kreditnog novca: zemlja, kaže, ima sve veći dug, iz duga idu budžetski izdaci, isplaćuju se penzije, odnosno “imamo jedno finansiranje koje nije realno”.
“Jedan deo ljudi podleže propagandi režima, jedan deo sledi svoje interese… Sve u svemu, nalazimo se u jednoj iznuđenoj poziciji i ne bih mogao proceniti kako će sve da se završi.”
Upitan kako vidi budućnost Aleksandra Vučića i postojeće političke elite na vlasti, a nakon potencijalne promene vlasti, Lompar je rekao da bi i to u dobroj meri zavisilo od stranih faktora, te da ga zamisao tzv. crnogorskog scenarija (nakon pada s vlasti trodecenijskog lidera DPS-a Mila Đukanovića 2020) ne bi iznenadila.
“Svakako je da neće biti malo ljudi u (budućoj) opoziciji. Ako bi se desilo da režim padne, ne treba očekivati da će opozicija biti mala. Setimo se, posle petooktobarskih promena 2000, ljudi koji više nisu hteli da glasaju za do tada neprikosnovenu SPS, preusmerili su se na radikale. Imali smo pad socijalista i rast radikala, a ništa ne sprečava da se slično odigra i sada, da se u slučaju gubitka vlasti formira neka nova stranka, parastranka ili hibridna stranka, finansirana od određenih tajkuna, koja bi pokupila jedan veliki deo glasača današnje SNS”, naveo je Lompar, a dovodeći moguće epiloge promene vlasti u vezu sa crnogorskim scenariom, napomenuo da je model danas prisutan u Crnoj Gori takav da (poraženi) Milo Đukanović (i pored navodnih optužbi za raznorazne stvari koje su kolale svih prethodnih godina i decenija i dovodile ga u vezu s tim) sasvim mirno živi ali istovremeno ima ne mali uticaj u političkom životu Crne Gore preko stranke sa čijeg se čela formalno povukao.
Profesor naglašava i dodatni aspekt pitanja, a to je da ako bi došlo do smene vlasti, strani činioci nikako ne bi dopustili da budu dovedeni u pitanje “svi ustupci koje je ova vlast činila za vreme svog trajanja”.
Oni bi, smatra Lompar, rezonovali po principu “vi ste došli na vlast, u redu, ali nemojte odluke proistekle iz Briselskog, Vašingtonskog, francusko-nemačkog plana i dr., kao i prodaju Komercijalne banke, pitanje rudnika litijuma, nipošto dovoditi u pitanje i dirati”.
Simptom/M. M.
