Povodom Međunarodnog dana razmišljanja i seećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine
S dubokom tugom, dostojanstvom i pijetetom, 11. jula prisećam se jedne od najmračnijih stranica novije evropske i svetske istorije – genocida u Srebrenici, kada je 1995. godine ubijeno više od osam hiljada nevinih muškaraca, dečaka, pa i žena, samo zato što su bili Bošnjaci.
Osećam moralnu, ljudsku i duhovnu obavezu da se poklonim njihovoj uspomeni, izrazim iskreno suosjećanje njihovim porodicama i da dignem glas protiv svakog oblika mržnje, nasilja i netrpeljivosti.
Ovaj dan nije samo sećanje na strašnu tragediju – on je i poziv savesti. Podseća nas na to do kakvih razmera može dovesti dehumanizacija i ideologija mržnje. U Srebrenici se dogodilo ono što nikada nije smelo – sistematski, planski i hladnokrvno oduzimanje života i dostojanstva.
S ljudske strane, to je poraz čovečnosti. S psihološke strane, to je rana koja ni nakon trideset godina nije zacelila – i teško da će ikada potpuno zaceliti.
Kao vernik, verujem da je svaki čovek stvoren na sliku Božju i da nosi u sebi neotuđivo dostojanstvo. Upravo zbog toga me zločin u Srebrenici duboko pogađa – jer je to zločin protiv svega što vjerujem da bi čovjek trebao biti.
Sećanje na Srebrenicu za mene nije samo obaveza – ono je odgovornost. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Nikada, nikome, nigde.
Pozivam sve ljude dobre volje, kako u Srbiji,, tako i u celom svetu, da se s poštovanjem, istinom i empatijom prisete ovih žrtava. Da svojim rečima, mislima i delima doprinesemo kulturi mira, pravde i međusobnog poštovanja.
Na kraju, jasno i bez zadrške osuđujem genocid u Srebrenici i sve one koji su ga naredili, organizirali i izvršili. To je neizbrisiv podsetnik na ono najgore u ljudskoj povijesti – podsjetnik koji moramo nositi sa sobom, upravo zato da se nikada više ne dogodi.
Neka žrtve nikada ne budu zaboravljene. Neka nas njihova tišina večno podseća koliko vredi svaki ljudski život.
U miru, tišini i molitvi,
Đakon Bojan Jovanović, Beograd, 11.07.2025.
