Nedavno sam imao konstruktivnu debatu sa prijateljem koja je najveća vrednost ovozemaljskog života. Obojica smo kontatovali da je to sloboda. Sloboda je lepa, ali skupa. Kroz istoriju ljudi koji su se borili za slobodu su bili žigosani i prognani. Sloboda košta, a najviše su spremni tu cenu da plate ljudi koji su slobodnog duha, razvijenog stepena (društvene) svesti i visokog stepena savesti. U kojoj meri je jedno društvo liberalno vidimo koliko je ono civilizacijski, kulturološki, društveno, politički, tehničko-tehnološki, naučno i ekonomski evoluiralo.
Naše društvo mora da se liberalizuje brže, bolje i jače. Naravno suštinski, a ne na nivou fraza i floskula.
Na prostoru Balkanskog poluostrva, pa i u našoj zemlji jedan značajan deo društva misli da je depresija ”Desperija zla žena koja progoni poštenog čoveka” i da se ona leči ”motikom”. Nešto manji broj, ali, i dalje značajan misli da je žena ”kriva”, ako rodi žensko dete. Pol dete određuju hromozomi oca, a ne majke. To zna sako ko iole ima opšte znanje i kulturu. Nipodaštavanje deteta i majke zbog njihovog pola je seksizam i rasizam. Takvo razmišljanje je srednjkovekovni način razmišljanja, suprotan civilizacijskim normama modernog sveta.
Našoj zemlji je potrebna liberalizacija obrazovanja, kulture i ekonomije, kao i legalizacija marihuane i prostitucije. U obrazovnom sistemu je neophodno izvršiti korenite promene. Obrazovni sistem je potrebno napraviti po uzoru na skandinavski obrazovni sistem. Treba staviti akcenat na male gupe, interaktivnu nastavu, naučiti dete od malena da mu škola nije neprijatelj, već prijatelj koji će mu omogućiti lakše prevazilaženje životnih prepreka. Najbolje se do znanja dolazi kroz igru i razvijanje talenata kod određene osobe.
Legalizacija podrazumeva ulaženje u sistem PDV-a, a dekriminalizacija ne tretira pomenute termine kao kriminal, već kao prekršaj.
Lake droge, konkretno marihuana je manje toksična od alkohola i cigareta, ima više lekovitih nego štetnih dejstava. Legalizacijom marihuane se uvodi ekstra porez gde se puni državni budžet. U tom slučaju zaposlili bi se visoko obrazovani i stručni ljudi da rade kontrolu kvaliteta i to bi bio jedan od načina smanjenja nezaposlenosti tehnologa, agronoma, biologa. Uživaoci pomenutog proizvoda bi bili sigurni u njegov kvalitet, a smanjili bi se kriminalni obračuni, maloletnička delikvencija i konzumiranje sintetičkih narkotika kao što su amfiteamin, esktazi, MDM i slične.
Legalizacijom marihaune bi se napravila mnogo veća društvena distanca od pomenutih sintetičkih narkotika koje su destruktivne po pojedinca, društvo, državu. Sintetičke droge su društvena anomalija koja izaziva socijalnu distorziju. Legalizacijom marihuane bi se prekinuo lanac u korišćenju narkotika, jer je manja verovatnoća da će neko prvi put stupiti u kontakt sa narko-dilerom kada kupuje sintetičke droge, a ne marihuanu. Legalizacija marihuane bi bila barijera korišćenju sintetičkih droga. Legalizacija, odnosno, lekalizacija marihuane je potrebna u medicinske svrhe. Nažalost, karcinom je vrlo česta pojava u današnjem svetu.
Što se tiče protitucije, prostitucija je pored politike najstariji zanat. Nije fer da politika bude legalizovana, a prostitucija zabranjena. Legalizovanjem prostiucije i uvođenjem ekstra poreza na pružanje seksualnih usluga se, takođe, puni budžet. U tom slučaju postojalo bi obavezno obavljanje zdravstvenih pregleda od strane medicinskog osoblja. Povećao bi se obim posla za lekare, pre svega ginekologe, kao i za medicinske tehničare. Odliv našeg medicinskog osoblja u Nemačku i u ostale uređene zemlje bi se smanjio.
Pružateljke i pružaoci seksualnih usluga i klijenti bi mogli da se osećaju bezbednije za svoje zdravlje. Pružateljke i pružaoci seksualnih usluga bi bili preduzetnice i preduzetnici, koje bi imale i koji bi imali zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje. U tom slučaju bi se iskorenili makroi koji ljude koji se bave ovim poslom tretiraju na način koji je nedostojan tretiranju čoveka. Ljudi koji se bavi ovim poslom bi bili zaštićeni od toga da završe u belom roblju gde su batine, mučenja, omalovažavanja i ponižavanja svakodnevnica.
Legalizacijom lakih droga i prostitucije, kao i uvođenjem ekstra poreza na luksuz, šund i kič, država bi krenula postepeno da se oporavlja, jer bi i privreda počela da se suštinski razvija. U tom slučaju bi bilo dovoljno novca za kulturu, zdravstvo, obrazovanje i rekreativni sport. Možda će ovaj moj tekst naići na mnoga osporavanje, ali to će biti dokaz da mi i dalje živimo ”Lepotu poroka” i ”Petrijin venac”.
Završiću tekst sa refrenom pesme od Partibrejkersa ”Hoću da znam”:
”Biti isti,
biti poseban,
biti slobodan,
biti samo svoj,
isti, poseban, slobodan, biti sam svoj”
Vladimir Stanisavljev, pravnik, master politikolog i bezbednjak
