Evo ga opet. Vraća se predsednik sa još jedne parade, pun osmeha i optimizma, maše sa stepenica aviona i nosi… patku. Ali ovog puta ne rusku – PEKINŠKU. Leteća, naravno, kako dolikuje našoj geopolitičkoj akrobatiji.
Jesmo mi, gospodine predsedniče, sisali veslo, ali nismo progutali čamac.
Od oslobođenja od navodne “tiranije” Osmanlija, pa sve do današnjih “strateških partnerstava”, ova država nije imala nijednog čoveka na vrhu koji je razumeo šta znači živeti na raskršću Istoka i Zapada. Umesto da tu prednost iskoristimo, svi su nas uredno gazili po blatnjavim marginama sopstvene sujete, uveravajući nas da je to – za naše dobro.
Zato, pre nego što poletimo u još jednu kinesku bajku, podsetimo se kako su prethodne “vizije” završile:
Činjenice, a ne bajke:
Infrastruktura: Nije građena da poveže Balkan sa samim sobom, nego da ga poveže sa interesima evropskih i svetskih sila. Šine vode od Beča do Soluna, ali se sela između Kruševca i Prijepolja i dalje gađaju dimnim signalima.
Železnice: Nisu finansirali ni naši dedovi, ni naši porezi, nego strane banke. A zauzvrat? Koncesije, profit, pravo upravljanja – u tuđim rukama.
Javne zgrade: Da, pravile su se škole, opštine, kasarne… sve po šablonu “evropskog reda”. Ali bez suštine. Bez naroda. Sve da bi se upakovalo novo potčinjavanje pod izgovorom “civilizovanja”.
Rudnici: Pa nismo valjda zaboravili? Francuski, britanski, belgijski, austrijski i ruski interesi su se utrkivali ko će pre da iskopa, iscedi i ode. A naši ljudi – jeftina radna snaga bez zaštite, bez prava, bez perspektive.
I sad – eto brata Sija da nam sve to da – za džabe?
Oče, moli se.
Jer ne miriše to na nikakav miris Pekinga, već na poznati smrad kolonijalnog gliba, samo u novom pakovanju. A patka je i dalje patka, pa makar imala štapiće umesto perja.
Šta je rešenje?
Jednostavno. Ne treba nam ni nova patka, ni nova parada. Treba nam istina.
Otvorite arhive. Sve.
Pokažite narodu sve te ugovore, memorandume, obećanja i koncesije. Objavite ko je za koje račune potpisivao, ko je u čije ime pričao, ko je bio lojalan interesima stranih sila, a ko svom narodu.
Da se vidi ko je za prdekane a ko za istorijsku odgovornost.
Jer ako već moramo da slušamo bajke, neka bar deca imaju koristi. A mi odrasli – da prestanemo da jedemo te leteće patke. Bilo ruske, bilo pekinške.
Dosta je bilo.
Bojan Jovanović
