Proslavljeni reditelj Emir Kusturica osvrnuo se na aktuelnu političku situaciju u zemlji, kao i to kroz šta sve prolazi jer je podržao „gandijevske mirne proteste studenata u Srbiji“.
Kako kaže, ovo je način na koji se vlast obračunava sa svojim neistomišljenicima, a sve je počelo kada je napisao prvo pismo protiv iskopavanja litijuma i rada kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji.
„Mnogi čitaoci, ili ljudi koji prate Internet su poslednjih meseci bili suočeni sa informacijom kako se Emir Kusturica na vreme obezbedio i da ima divnu nekretninu u Crnoj Gori, divnu nekretninu u Herceg Novom. To je potrajalo tri-četiri meseca da bi se onda pojavili ljudi koji su postavili pitanje o tom vlasništvu. Dakle, nakon 27 godina a pripremljeno u dva-tri tabloda koji su se „divili“ toj nekretnini. Sad vidim da to isto rade i sa (glumcem) Milošem Bikovićem, o čijem se bogatstvu piše. Dakle, svako ko se distancira od onoga što čini dnevnu politiku, on se suočava sa različitim vrstama kazne. Poruka je da su „najgori oni koji su navodno bogati“, rekao je Kusturica za Sputnjik i dodao da su ga zbog kritike situacije u zemlji pojedini zvaničnici, poput Milorada Dodika, pokušali da ga ubede „da se ne petlja gde mu nije mesto“.
„Usledio je tekst predsednika Republike Srpske objavljen na Tanjugu kojim je trebao mene da opameti, da se moje mišljenje prikaže kao stvar moje neukosti. Kao, ‘mi njega volimo, mi njega slavimo, ali ne treba da se petlja tamo gde mu nije mesto’. Tada nisam imenovan. Jesam imenovan nakon teksta u kojem sam se divio studentima koji pevaju himnu Srbije ispred kancelarije tužiteljke Zagorke Dolovac“.
Međutim, mnogo pažnje privukao je zapažanjem o vrednosnom sistemu koji potenciraju nosioci vladajućih funkcija putem svojih medija, a u kojima se degradiraju i vređaju najveći srpski sportisti, dok se veličaju i sa njima porede ličnosti poput Jelene Karleuše ili Kristijana Golubovića.
„Kako da naučimo da živimo sa tim da je Jelena Karleuša važnija od Dejana Bodiroge?“, pita (se) u svom najnovijoj epizodi serijala „Moj život“.
„Da li je pitanje dvostrukog trovanja? Onog koji te dripce u kolonama skuplja i čeka kada će da uđu u Zadrugu – u duhovnoj sferi. Da li one koji veruju da je Karleuša okej, a da Dejan Bodiroga nije? Da li oni koji misle da raspusna moć direktora i vlasnika Pinka koji može da napravi, stilski nešto između masonskog hrama i Bele kuće? Da li oni mogu da odrede budućnost? Ili da trenutni nemiri koji postoje u Srbiji, a oni se odnose na studente, koji koliko utopijski toliko i realno, pokušavaju da utiču na one simptome koji su najvidljiviji u srpskom društvu. Da li je moguće da je Kristijan pozitivan lik, a Đoković zbog svojih političkih uverenja nije? To nije moguće. Socijalni modeli po kojima smo odrastali u Titovoj Jugoslaviji su imali vrlo preciznu percepciju. Gavrić je bio ideal žena, Pavle Vuisić ideal svih nas koji smo želeli da budemo uverljivi, Branko Ćopić je formatirao naše detinjstvo, a ne američka tv serija ili ‘Snežana i sedam patuljaka’. Moj mladalački život odredio je fudbaler Asim Ferhatović, a sa druge strane Dragan Džajić, znači postojali su modeli kojima smo mi ulazili u naše društvo, ponašali se i na neki način oponašali“, rekao je on i dodao:
„U kontekstu onoga što se danas živi dolazi do kolektivizma u kojem svi pojedinci, čije delovanje nije apsolutno uštimano sa onim što je percepcija vladajuće stranke, odnosno predsednika republike, oni postaju neprijatelji. Koji to narod može da izdrži da mu je jedan od najboljih košarkaša svih vremena neprijatelj i da se on meri sa jednom pevačicom sumnjivog morala i da ona bude važnija od njega. Neće biti ili neće moći.“
Na kraju, Kusturica je ocenio da trenutne proteste i potencijalne promene, pre svega podržavaju ljudi koji su nezadovoljni ne samo ekonomskom, već i društvenom situacijom u zemlji.
„Taj revolucionarni način razmišljanja je kod nas dobio jednu neočekivanu formu. Malo ko je mogao da pretpostavi da će pobuna anarhističko-liberlna, da objedini jednom vrstom utopijskog idealizma, koji zapravo vezuje za sebe sve one slojeve kojima društveni život ne odgovara. Naravno, one koji ni po čemu i nikada ne mogu da izjednače Dejana Bodirogu sa Karleušom, niti da porede, a ovi to rade, Kristijana sa najvećim teniserom svih vremena.“
