Svi oni koji su godinama, decenijama, a naročito u poslednjih trinaest godina bili naklonjeni opoziciji ili bolje rečeno minornim strankama koje su bile samo kičerajski dekor jednoj retrogadno – fašističkoj vlasti, znaju i sa tugom su pratili nejedinstveni nastup ljudi koji su, između ostalog, i uživali sve skupštinske povlastice opozicionog delovanja. Od skupštinskog restorana do materijalnih prinadležnosti.
U ničemu se nisu slagali u međusobnim odnosima i davali ovoj kasti legitimitet višestranačkog prividno postojanja, među njima uvek se nalazio nekoliko kukavičjih jaja koje su redovno dolazile na kanabet jednog Hulje, vođe svih hulja. Na po “čašicu” razgovora i konsultacija.
Naravno, bilo je izuzetaka, ali pomešanih sa izbledelom masom nisu odavali neki veći optimizam.
Sa druge strane, studenti koji od pada nadstrešnice, šetaju, obišli su svaki deo napaćene nam zemlje. Išli i ka Evropi, i svesni da su ostavljeni od svih, osim poštenih građana, mesecima traže od Hulje da raspiše izbore, i to bez ikakvih izbornih uslova, anatemisani, pod stalnim nadzorom svih policijskih falangi.
Tučeni i mučeni, a za to vreme od takozvane opozicije stižu zahtevi za nekom prelaznom vladom, kao rešenjem u kome bi ta kukavičja jaja pronašla svoju koku nosilju. Pa izjave da nema vlade bez jake desnice, pa gde je levica?
Gospodo draga, vreme je da i mister Hulja sa sve svojim huljićima i ova kvazi kukavičja opozicija nestane definitivno i trajno sa naše političke scene. Jednom za svagda. Dosta je više
“Na mladima svet ostaje”, dok ih još imamo.
Siniša Stojčić
