Najveći državni problem Srbije je Kosovo. Nova američka administracija neće da odustane od priznanja, ali se pitanje postavlja – da li će imati fleksibilniji odnos? Pitanje je i to da li postoji mogućnost da se problem Kosova reši na način da se ne slomi sistem u Srbiji. Ova pitanja zanimaju Nebojšu Krstića, medijskog stručnjaka i čestog komentatora u pro-režimskim televizijskim studijima.
Ovog puta govorio je za jednu drugu televiziju – KTV Zrenjanin. Aljbina Kurtija opisao je „fašisoidom“ i „klovnom“, ali priznaje da trenutno nema ozbiljnu političku alternativu u Prištini. Kod svih drugih, naročito kod haškog zatvorenika Hašima Tačija, vidi više ljudskosti prema Srbima, a ne bi ga iznenadilo da je baš zbog toga zaglavio u zatvoru. Žali zbog toga što Srbija nikada nije odgovorila na zahtev koji je baš Krstiću Tači kazao: „Daj, napravite mi 10 tačaka šta mogu da uradim za Srbe na Kosovu, 10 najurgentnijih tačaka“.
Dijalog Beograda i Prištine zaustavili su Berlin, London i Vašington, tvrdi Krstić. Sa izuzetkom Londona, koji se Srbijom „najmanje bavi“, osim u „podzemnim aktivnostima“, druge zapadne prestonice nisu „monolitni centri“. Vi imate i u Vašingtonu i u Berlinu – kancelarija na trećem spratu kaže A, a kancelarija na drugom kaže – ‘nikako A’, a ista zgrada, ista administracija. To su interesi unutar njihovih sistema koji nisu uvek u saglasju“, kazao je.
I dok je aktuelni premijer u ostavci za Krstića „klovn“, u Briselu sedi grupa „potpunih budala“, a umesto diplomatije, na delu je prevara.
„Gledam na Tviteru, nemački ambasador u Prištini, u trenutku kada se ukida dinar na Severu, kaže – ‘oštro protestujemo, to je gest protiv građana srpske nacionalnosti koji imaju otežan život’. Ja kažem, ‘divni čoveče, najzad si uspeo da izbaciš nešto što liči na ljudskost. U sledećem tvitu, tri sata kasnije, svečana večera u ambasadi, specijalni gost Aljbin Kurti. Pa kog si ga đavola kritikovao, kad ga uveče dovedeš na svečanu večeru?! Jesi ti bre normalan?! Nije to diplomatija, to je prevara“.
Objašnjava Krstić da javno pozivanje na večeru u takvim okolnostima označava podršku u diplomatiji.
„Ne možeš ti danas da ga kritikuješ, možeš da se diviš nevidljivo, pa da ga šamaraš koliko hoćeš, ali ako ga javno pozoveš na svečanu večeru, to je u diplomatiji podrška. To znači to što sam rekao – ‘da ću da te kaznim’ – mački za rep zaveži. Ti si naš čovek i samo udri i etnički očisti to malo Srba što je ostalo. To je poruka diplomatska, to vam kažem kao neko ko nešto zna o tome“.
Briselski sporazum ozbiljna državnička inicijativa, kako su se srpski zvaničnici odnosili prema tome?
Više puta hvaleći Briselski sporazum, priseća se da je rešavanje Kosova započeo još Vojislav Koštunica, ali da po ovom pitanju nije bio „šalabajzer“, pokazao je i Boris Tadić, koji je Krstića, inače njegovog nekadašnjeg savetnika, „kupio“ upravo podrškom briselskom dijalogu. Video je Krstić da je bivši predsednik Srbije upravo time želeo da se ozbiljno pozabavi pitanjem Kosova.
A Kosovo je najveći državni problem Srbije i kao takav opterećuje sve građane.
„Meni je bitno kakav će on (Vučić) odnos da ima prema najvećem državnom problemu Srbije a to je problem Kosova. To mene zanima. Taj problem opterećuje čitavu državu, sve građane – i one na Kosovu i ove u užoj centralnoj Srbiji i privredu, ekonomiju i sve to. Da li postoji mogućnost da se to reši na način da se ne slomi sistem u Srbiji? To mene zanima a to ne mogu da znam, zahvaljujući tome što ne znam kakav odnos će ova nova (SAD) administracija da ima. Ona neće da odustane od priznanja, a da li će da ima neki fleksibilniji odnos?“
Prisećajući se vremena vladavine Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, prisetio se i detalja tadašnjih razgovora o Kosovu, pa i široj javnosti relativno nepoznatih detalja.
Tako je posvedočio da je Hašim Tači, tadašnji premijer iz Prištine, bio sklon dogovoru sa Beogradom.
„Ja lično znam da je bio, jer sam ga sretao na tim bečkim pregovorima i voleo da ga nešto zapitkujem u hodniku… Pa je prvo bio nepoverljiv, pa posle smo ćaskali… I onda je on u nekom trenutku kazao – ‘Daj, napravite mi 10 tačaka šta mogu da uradim za Srbe na Kosovu… 10 stvari koje su najurgentnije, hoću to da uradim“.
Srpska strana to nije uradila zbog čega Krstić veoma žali i dan danas.
U evociranju sećanja, imao je po koju lepu reč i za ostale kosovske političare, ne i za Aljbina Kurtija.
„Kakvu god da je imao prošlost iza OVK – pokazivao je neko ljudsko lice. Čak i Haradinaj. Čak i Čeku. To su bili ljudi sa kojima, kada se sretnete slučajno, oni kažu – ‘Dobar dan, kako ste?’. To nisu bili fašisoidi kakav je bio Kurti. Možda su zato zaglavili u zatvoru. Ne bi me iznenadilo. Sada je ovaj Grenel oštru paljbu osuo na sudiju koji drži ovog Tačija u zatvoru. Možda će da ga oslobodi jer bi bio alternativa. Kurti sad trenutno nema političku alternativu“.
U odnosu na kritike prema drugim političarima, objašnjavao je u pozitivnom svetlu tokom dvosatne emisije postupke aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića. Što se Kosova tiče, složio se sa ocenom voditelja da je upravo Kosovo bilo politički Rubikon za Vučića u prelasku iz radikalnog u novog proevropskog političara.
Bio je to upravo razlog da u njegovim postupcima prepozna ozbiljnu državničku inicijativu – kakav je bio briselski sporazum 2014. godine.
Nadao se široj koaliciji srpskih stranaka u to vreme koja bi mogla da reši ozbiljne državne probleme kakvo jeste Kosovo, no umesto da se to dogodi, desila se „idiotizacija“, a sva je kritika bila usmerena na nekadašnju vladajuću Demokratsku stranku koju je i sam Krstić svojevremeno podržavao.
Tekst: Kossev.info
