Poslednjih 10 meseci koliko režim Aleksandra Vučića vodi borbu protiv studenata i građana, tri jedinice su dospele u žižu javnosti, dve zbog brutalnog nastupa, hapšenja i prebijanja i jedna koja se nije pojavljivala na protestima, u pitanju su Policijska brigada (PB), Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Specijana antiteroristička jedinica (SAJ). Kroz te tri jedinice i njihove komandante može se videti kakvo je stanje u MUP Srbije.
Smenom Spasoja Vulevića, dugogodišnjeg komandanta SAJ, koji je toj jedinici vratio dostojanstvo i profesionalizam posle teških godina pod Slobodanom Miloševićem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno pokazao šta zahteva od policije i MUP i kakav kadar njemu treba.
To nisu profesionalci, čak u nekim slučajevima ni policajci, ali najbitnija je slepa poslušnost i spremnost da se izvrši svaki zadatak koji Vučić, koji je sebe proglasio za vrhovnog komandanta vojske, pa i policije, postavi pred svoje poslušnike. Spasoje Vulević se nije uklapao u taj profil i zato je ranije oteran u penziju, što i nije baš uvek praksa, iako to tvrdi čovek koji popunajva fotelju ministra, Ivica Dačić.
Spasoje Vulević je čovek iz sistema policije, koji je video iznutra kako funkcioniše Ministarstvo unutrašnjih poslova, iako je stekao primarno vojno obrazovanje, završio je i kurs za pripadnike MUP u Sremskoj Kamenici.
Vulević je bio gromobran a upravo ga je to i koštalo funkcije, jer SAJ je vidljivo odsutan poslednjih 10 meseci. Nije Vulević ništa specijalno uradio, jer ta jedinica i nije predviđena za razbijanje demonstracija, jurcanje studenata po ulici, prebijanje žena i dece. Vulević nije hteo da dopusti da njegovi ljudi budu zloupotrebljeni, može se reći da je čak interes jedinice stavio ispred svog ličnog interesa.
Takođe čovek iz sistema MUP, Radoslav Repac, komandant Policijske brigade potpuno je drugačije postupio. On i nije imao mnogo izbora, jer po prirodi posla njegovi ljudi su upravo prvi koji treba da intervenišu u, kako to policija zove, „narušavanju reda i mira u većem obimu“ kako proteste greađana i studenat azbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu tumači vladajući režim. Radoslav Repac važi za sposobnog policajca, ali i potpuno odanog Srpskoj naprednoj stranci, zapravo odaniji SNS nego MUP. Zbog toga su njegovi ljudi i Policijska brigada, za koju su ranije znali uglavnom navijači koji su se sukobljavali sa njima, postala ozloglašena. To su oni „beli šlemovi“ koji najviše biju po protestima.
Radoslav Repac je često u prvim redovima i nema problem da i on juri građane, verovatno kako bi se dokazao i umilio vlastima, iako to nije njegov posao. On podstiče svoje ljude da budu što brutalniji umesto da ih, što je obaveza policijskog starešine, kontroliše, pa ako treba i kažnjava ukoliko dođe do težeg disciplinskog prestčupa što prebijanje onesvešćenih ili vezanih ljudi jeste. Repac i njegova policijska brigada su stekli za ovih 10 meseci lošu reputaciju čak i kod ljudi koji za njih ranije nisu ni iznali.
Ipak, tu je i treći čovek, idealan kadar SNS u policiji, komandant JZO Marko Kričak, inače prodavac automobila. To je čovek koji u potpunosti zavisi od režima, koji je na mesto komandanta doveden sa strane. Za razliku od Vulevića, pa i Repca, on nema nikakvo formalno policijsko ni vojno obrazovanje, niti je prošao kroz sitem MUP pre nego što je postao rukovodilac, osim ako se ne računa što mu je otac bio policajac. Kričak je prošao neki brzopotezni kurs u BIA, gde je doveden zahvaljujući dobrim vezama i tadašnjem direktoru Bratislavu Gašiću koji je upotrebio diskreciono pravu i primio BIA u tajnu policiju. Potom je sadašnji komandant JZO „preuzet“ iz jednog državnog organa u drugi i tako su izbegnute i bezbednosne provere.
Komandant koji je spreman da iznudi lažno priznanje i sve snima telefonom, koji može da bije maloletnike u haustoru, koji može da preti studentkinji silovanjem u zgradi Vlade Republike Srbije. To je , to je idealni starešina u naprednjačkom MUP u kome više nema mesta za ljude kao što je Spasoje Vulević.
Tekst: Nova.rs
