Cilj ovog kratkog teksta je da, bez ulaska u detalje, pokaže da je još uvek veoma rano očekivati završetak krize u Ukrajini. Ipak, na samom početku se može uočiti nekoliko velikih prepreka za završetak ove krize.
Najpre, treba pomenuti da pregovori Rusije i SAD ne znače da će se ona skoro završiti, da će biti završena ruska specijalna vojna operacija(SVO), pa čak ni da će uskoro doći do dogovora o prekidu vatre.
Pre svega, treba postaviti pitanje da li je Tramp obezbedio dovoljnu podršku za svoj pristup ovom problemu unutar samih SAD. Nagla promena Trampove retorike je iznenadila čak i poznatog politikologa Džona Miršajmera, koji je u nedavnom intervjuu rekao da je “zaspao sa jednim mišljenjem, a probudio se sa potpuno drugim”. Ovakvim pristupom, Tramp je takođe ušao u sukob sa doskorašnjim saveznicima SAD, koji su mnogo više žrtve poneli da bi podržale Kijev u borbi sa Rusijom.
Zatim, da li je ruska strana, buduće da im je situacija na terenu mnogo više odgovarala od Kijeva čak i pre početka pregovora, uopšte spremna da sklopi nekakav dogovor, jer uz to neki već vide da je potpuni krah neprijatelja samo pitanje vremena. Minimalne uslove za završetak krize koje ponavljaju Putin, Lavrov i drugi ruski zvaničnici, a za koje je pitanje da li su čak i oni u ovakvoj situaciji prihvatljivi kao minimum u samoj Rusiji, američki zvaničnici smatraju podložnim izmenama. Pitanje je kako bi se prihvatanje čak i zvanično izloženih minimalnih uslova odrazilo na podršku vlasti u samoj Rusiji. Takođe, Rusija već dugo unapred odbija da prihvati prisustvo bilo kakvih NATO trupa na tlu Ukrajine, a to je jedino oko čega se trenutno slažu SAD i EU. Iako je Tramp rekao da američka vojska neće biti na tlu Ukrajine, jer je to ostavio (doskorašnjim?) saveznicima, nije jasno kako uopšte namerava da obezbedi da se član 5 ne odnosi na vojsku koja će biti u Ukrajini. Ovo je, usput, odmah odbijeno od strane zvaničnika nekih od saveznika SAD. Ne može se ignorisati ni stav EU, koja izgleda (još uvek) nije spremna da značajnije promeni svoj pristup krizi u Ukrajini. Sada se iz EU čak mogu čuti glasovi koji pozivaju na otvoreno slanje vojske u Ukrajinu, bez obzira na mišljenje SAD. Novi pristup SAD je takođe jako uvredio zvaničnike EU, budući da nisu pozvani na pregovore o rešavanju krize.
Uz sve ovo, ni sam Zelenski nije spreman da prihvati rezultat ovih pregovora. Ne samo da ponavlja da rešenja krize neće biti bez prisustva predstavnika Kijeva, već dugo vremena ne odstupa od stavova koje Rusija i SAD čak i ne shvataju ozbiljno. Samu saglasnost između rusa i Amerikanaca da Zelenski nije legitimni predstavnik Kijeva, on je dočekao hapšenjem prethodnog predsednika Ukrajine Petra Porošenka. Ipak, ovo nije prvi put da Zelenski uklanja one koje smatra pretnjom svojoj vlasti.
Još je rano prognozirati šta će tačno biti rezultat ovih pregovora, i da li će on biti primenjen u praksi. Takođe se ne može pouzdano reći da li će se kriza u Ukrajini završiti ove godine. Moguće je da će pregovori propasti, ali i da će SAD postizanjem dogovora koji EU i Kijev neće poštovati imati izgovor da izađe iz ove krize, ostavljajući je kao problem EU. Takođe je moguće da će doći do potpunog poraza Kijeva, ili da će dogovor biti sklopljen i borbe završene pre kraja godine. Ne može se pouzdano tvrditi ni da li će se EU adaptirati na novu situaciju, niti da li će nastaviti da vojno podržava Kijev, pokušavajući da se osamostali od SAD i bude priznata kao samostalni igrač u međunarodnoj areni. Naravno, podrška EU Kijevu vrlo verovatno ne bi bila dovoljna čak ni da stabilizuje front, jer problemi u samoj Ukrajini idu mnogo dublje, od nedostatka vojnika i korupcije, pa do pitanja da li će doći do nasilnog preuzimanja vlasti u Kijevu.
Nemanja Stepanov, master međunarodnih odnosa, Naučni asistent/Analitičar, Nacionalni Istraživački Univerzitet “VŠE” (Moskva)
