Politikolozi Despot Kovačević i Stefan Surlić istakli su da je pitanje statusa Kosova i proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine jedno od najosetljivijih i najvažnijih pitanja savremene srpske poltike, prenosi Juronjuz Srbija.
Kovačević je naveo da je reč o jednom od najvećih problema u poslednjih 100 godina kada je u pitanju savremena politčka istorija.
„Ukoliko ga smestimo u regionalni okvir, to je najveći spor i najveći problem. Svi drugi su rešavani. Dolazilo se do sporazuma i rešenja koji su na određeni način implementirani, u većoj meri implementirani, i Dejton i Ohrid i tako dalje. Tako da u regionalnom okviru to je verovatno najveći spor među narodima na Balkanu ili u regionu“, rekao je Kovačević.
Kako navodi dalje, kada se sagledaju i međunarodni okviri, pitanje Kosova je, takođe, jedno od većih sporova.
„Imate čitav jedan spor u međunarodnoj zajednici oko nezavisnosti Kosova. Tako da u domaćim i regionalnim okvirima to jeste problem broj jedan, a u svetu se kotira i kao problem uz Ukrajinu, Gazu i neke slučajeve u Aziji, Africi. Tako da možemo ga smestiti možda u top 10 problema u svetu“, naveo je Kovačević.
Politikolog Stefan Surlić smatra da je uvek provejavalo to da je Kosovo nerešiv problem.
„Ljudi koji žive na Kosovu, većinski albansko stanovništvo, ne želi, ne vidi sebe da živi u Srbiji. Sa druge strane, Srbija smatra da je Kosovo sastavni deo Srbije i južna srpska pokrajina i da bi to kršilo Ustav Srbije i međunarodno pravo. Ne vidi se kao neko konačno političko rešenje, neki finalni sporazum koji bi značio trajnu normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, jer postoji pre svega spor oko samog statusa. To je nešto oko čega ne mogu da se saglase Beograd i Priština, niti verujem da će se u budućnosti saglasiti“, ocenjuje Surlić.
Komentarišući normalizaciju odnosa, Surlić kaže da se često govorilo o zahtevima za integraciju severa Kosova u kosovske institucije.
„Mi smo 2010-2011. godine imali incidente i sukobe koji su dovodili do žrtava. To je bio međunarodni pritisak i insistiranje Prištine da će on i bez Beograda okupirati sever. Onda smo ušli zapravo u fazu tehničkog dijaloga, potom i glavnog dijaloga o normalizaciji odnosa. Imali smo taj Briselski sporazum iz 2013. koji je, po meni, imao dva ključna zahteva, dve ključne intencije. Prva je bila da se Srbi sa severa Kosova, koji su živeli u jednom paralelnom takozvanom sistemu, odnosno bili su potpuno pod upravom Srba, ali istovremeno su se tretirali da su u okviru rezolucije 1244 pod prištinskim institucijama, da se oni integrišu u novoformirane institucije Prištine, a za uzvrat da dobiju neku vrstu široke autonomije u formi zajednice srpskih opština. I to je bila ideja zapravo neke dvostruke integracije Srba“, rekao je Surlić.
Smatra da je Briselski sporazum imao jasnu logiku „dvostruke integracije“ – s jedne strane, Srbi sa severa Kosova trebalo je da uđu u institucije Prištine, s druge strane, zauzvrat im je obećana široka autonomija kroz formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Na Surlićevo pitanje postoji li izlaz iz situacije u kojoj Beograd ispunjava svoje obaveze, dok Priština ne sprovodi ključne dogovore, Kovačević kaže da se po logici stvari normalizacija očekuje na onim mestima gde odnosi nisu normalni, a to je bez sumnje Kosovo.
„Ja bih mogao da ocenim čitav taj proces normalizacije kao nedovoljno dobar, da nismo normalizovali ništa, čak smo otvorili nove sukobe. Zašto je do toga došlo? Pa, to što možda nema krajnjeg rešenja ne znači da problem ne treba rešavati, vrlo je jednostavno. I možda treća teza tu je da to što jedna strana ne primenjuje određene, potpisane sporazume. Dakle, pregovarači su od 2011. godine do danas mnogo sporazuma potpisali, pre svega taj Briselski sporazum, dobar deo je primenjen, najvažniji deo, po mom sudu, integracije ili najvažniji deo koji je značajan za srpsku stranu nije primenjen i samim tim imate nelojalan odnos u pregovorima“, kaže on, dodajući da taj nelojalan odnos bi trebalo da bude kažnjen.
„Dakle, ako ne poštujemo određeni sporazum, vidimo, Dejton u Bosni, ko ne poštuje, on se na određeni način kažnjava. Da li ga poštuje ili ne, ostavljamo, dakle, opet na tumačenje. Ovde imamo jasno ko ne poštuje sporazum koji je potpisan. Jasno je da kosovska strana ne poštuje, ili prištinska strana, ne poštuje onaj sporazum koji je potpisan. Ja nisam video nijednu veliku sankciju, sem onih pokušaja, recimo Grenela, kada je smenjena Kurtijeva vlada, ali nije Kurtijeva vlada jedina vlada koja nije sprovela to“, rekao je Kovačević.
Zbog toga, dodaje, Evorpska unija ima naviku da svaki put kada se promeni glavni pregovarač, insistira da se počinje od početnog stanja.
„Možda to ne izgovori, ali tako se ponaša. Zatečeno stanje dolazi iz tog odnosa koji je u disbalansu odnosno početne pozicije. Neko je nešto ispunjavao, neko nije. I onda je to ponovo neki disbalans. Ponovo je ovaj u prednosti koji nije radio ništa. Dakle, ovde u procesu se nagrađuju oni koji nisu konstruktivni“, rekao je Kovačević.
Ističe i promenu demografske i političke realnosti na Kosovu i naglašava da je problem dosta složen.
„Mi imamo generacije i generacije građana trenutno koji žive na Kosovu i Metohiji, koji nikada nisu živeli pod okriljem institucija Srbije, koji i kada su postojale neke institucije, nisu ih poštovali, i treća generacija koja je imala svoje paralelne institucije. Dakle, imate ogroman broj i verovatno i većinski broj stanovnika danas na toj teritoriji koji nikada nisu živeli pod ovim institucijama koji bi Beograd želeo da budu tamo“, naveo je Kovačević naglašavajući da je rešenje daleko, ali to ne znači da treba da se od njega odustane.
Surlić, koji je prema konstataciji Kovačevića dosta boravio na Kosovu, smatra da je problem u pritisku da smo imali veštačke faze u dijalogu od 2011. godine.
„Uvek se nekako ulazi u finalnu fazu dogovora, i poslednji slučaj je bio sa francusko-nemačkim planom, sa velikim pritiskom evropske petorke, da će se naći jedan sporazum koji će značiti primenu ZSO i istovremeno veće prisustvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Srbija formalno nije to prihvatila, ali on je nekako bio nametnut da nije moglo da se menjaju neke tačke, tako da je on inkorporiran u okviru poglavlja 35 i sada mi imamo jasnu uslovljenost Srbije ka putu ka EU da prizna nezavisnost Kosova“, kaže Surlić.
Smatra i da Srbi i Albanci moraju da sarađuju na terenu – u svim sferama od ekonomije do privrede.
„Ono što se dešava trenutno na severu je kratkovidost Prištine. Oni misle da progonom Srba rešavaju problem, a problem se samo produbljuje“, ukazao je Surlić.
Tekst: Kosovo-online.com
