Ustani Srbijo 
Jedna od brojnih definicija korupcije glasi: „zloupotreba javnih ovlašćenja radi lične koristi“. Pomenuti, danas internacionalni izraz, izveden je iz latinske reči coruptio, koja bukvalno znači – „pokvarenost“. Otuda, tako je prozvana potkupljivost ili podmitljivost javnih službenika raznih rangova, koji zbog toga ne rade po zakonu, već deluju protivno njemu, u korist onih koji su im, kako to naš narod kaže, „pozlatili papuče“.
U Srbiji, verovali ili ne, korupcija je marginalna pojava. Jer, ona je sistemska bolest. Kada se govori o korupciji, polazi se od toga da je sistem makar u nekoj meri zdrav. Unutar njega postoje izvesne devijacije koje ga opterećuju, ali značajan deo državnog aparata radi kako treba, i to u relativno normalnom političkom ambijentu.
Kod nas nije tako jer korupcija caruje na samom vrhu države i prožima sve njene pore. Nema sumnje da nemali broj činovnika, policajaca, sudija, tužilaca – tehnički gledano – obavlja svoj posao kako treba. No, deo su sistema koji generalno funkcioniše kako ne treba. Otuda, i ono što valja u njegovim okvirima se temeljno potire.
Polazeći od toga mi i nemamo korupciju već imamo zaokruženi koruptivno-kriminalni sistem. To su različite pojave! Stoga, smešno je kada nosilac našeg opskurnog sistema, lažni car Aleksandar Vučić, govori o borbi protiv korupcije. Pa ne može on da se bori protiv sebe, a on je simbol ovdašnje sistemske pokvarenosti, odnosno sveopšte truleži.
Vučić nam je, uprkos tome, tokom novogodišnjeg obraćanja cinično poručio: „U naredna tri meseca građani Srbije će videti najjaču borbu protiv korupcije. Ona će biti usmerena protiv onih koji su se mnogo osilili. Iznenadiće se svi koliko će to silno biti“. Koješta!
Vučić možda pohapsi one kojima propagandno dodeli ulogu „žrtvenih jaraca“. Niz malih ili srednjih mangupa koji poslužuju šefove mafije možda se i nađe u „marici“. Oni će biti „žrtve“ ne zato što nisu krivi, već stoga što su mnogo manje krivi od Aleka Velekorupcijskog. A biće uhapšeni, naravno, da bi bila preusmerena pažnja građana sa onih kojima pripada ključna krivica za to što je Srbija danas evropska Kolumbija.
Zar neko stvarno može i da pomisli da je naš kartel sistem to što jeste, a da za to nije najodgovorniji njegov šef? Nema borbe protiv onoga što razjeda ovu zemlju a da delovanje protiv korupcije ne bude usmerena protiv Aleksandra i Andreja Vučića, Nikole Petrovića, Ivice Kojića i drugih doglavnika poglavnika našeg sistemskog kartela.
Sve što će na tom polju uslediti u naredna tri meseca – ako pre isteka tog roka režim ne padne – biće odvratna farsa!
Jedne nemačke novine sa kraja 19. veka, koje su se bavile tamošnjom korupcijom i drugim sistemskim devijacijama, imale su moto: „Politika kvari karakter“. Kod nas to sada ne stoji. Ljudi sa totalno pokvarenim karakterom oteli su našu državu i do kraja pokvarili uvek, i to ne samo kod nas, više ili manje pokvarenu politiku.
Zato je jedini spas za nju u Srba, ali i svih nas čak ako i mislimo da smo apolitični, da se beskompromisno izborimo sa zlom koje uništava ovu zelju. Vučić obično laže, ali za Novu godinu je rekao istinu konstatovavši: „Ljudi su siti svega“. Jesu! Pre svega njega i svih njegovih, koji oličavaju propast Srbije.
Zato on i SNS falanga moraju da padnu sa vlasti. I to će se desiti ako građani Srbije shvate da je aktuelni studentsko-građanski mirni i demokratski „ustanak“ maraton.
Ne smemo da posustanemo, već je nužno da smireno ali energično nastavimo da iscrpljujemo režim svim onim na šta nema odgovor. Onda, verovatno već tokom 2025. godine, on će se suštinski urušiti.
Srećna vam zato bila ova godina realne nade! Možda i Srbija postane normalna zemlja u kojoj će, kao svugde i uvek, biti „zloupotrebe javnih ovlašćenja radi lične koristi“ (uz uporedo suzbijanje istog), umesto što je totalno nenormalna država, u kojoj su sva javna ovlašćenja uzurpirana u cilju koristi jednog čoveka, njegove porodice i izvršioca njihove volje raznih formata!
Velika i pozitivna stvar je – koliko da to na prvi pogled deluje paradoksalno – imati „običnu“ korupciju, umesto totalno pokvarenog sistema kakav je Vučićev!
Dragomir Anđelković
