Letnje slave su najnepodnošljivije. Otvoreni prozori i vrata na stanovima, noćna sparina išćezava, i umesto da se ljudi odmaraju, i spreme za posao, oko 02, 00 h ili 02,30 pijana graja i galama dopiru i bude vas. Naročito novokomponovani bogataši koji idu svešteniku na slavu. Parking sličan onom ispred Patrijaršije, muzika trešti, i to ona najprizemnija, koja je ovu zemlju bacila u višedecenijski mrak i duhovni sunovrat.
Stojite na terasi, mislite videće vas komšije, pokajaće se, shvatiće, ali ništa, oni još jače trešte, proizvode zvuk svojih pustih planina i lepih zabiti o kojima nariču.
U trenutku, ne znajući šta ćete, pozivate Komunalnu policiju, tražite spas od nadležnih institucija. Posle nabrajanja desetak stavki, uspevate da uspostavite kontakt sa službenim licem, dežurnim operaterom. Objašnjavate mu situaciju, apelujete da pomogne, kad vam odgovori, to je privatna svojina, nema komunalna ingerencije i na kraju predlaže vam dobitnu kombinaciju, javite se policiji, ali i njih je malo – konstatuje dežurni dispečer Komunalne policije Beograd u ranu zoru poslednjeg dana jula Leta Gospodnjeg 2025.
I vi se nađete u čudu, ko to radi i koga mi to plaćamo u komunalnoj Inspekciji? Niti šta rade, niti šta znaju, ali primaju dobre plate koje im mi odvajamo od naših usta. I to da nas pride nerviraju. Za policiju mi je poznato, brane svim raspoloživim snagama Ćacilende po Srbiji, čak su i režijsko osoblje stavili na frontalnim pozicijama.
Ali, komunalna koja juri lubeničare pokraj pijace i oduzima im proizvode, maltretira sirotinju koja jedva nešto zarađuje od prošlonedeljnog grada, jajari pokraj parkinga, nema ingerencije protiv buke. Da mi je dispečer barem rekao da se obratim novoformiranoj Šapićevoj policiji, ako već nisam ljubitelj Vučkove žandarmerije.
Previše sam besan, da l’ da se obratim vojsci ili da u pola pet uzmem jednu bocu i odem nepozvan komšiji da čestitam Slavu, u nedoumici sam, ionako od posla nema ništa.
Siniša Stojčić
