Liturgija, priziv Svetog Duha, tri i po radna dana zasedanja samo prepodne u zagrobnoj kripti Svetosavskog hrama, večera u Kraljevskom dvoru, za kraj bledo saborsko saopštenje, bez pomena propalog ručka na Andrićevom vencu, jer je predsednik Republike imao preča posla u Tirani i Nišu iz kog je sa skupa SNS poručio da su nebitni svi koji sebe ne vide u njegovoj „ćacilend“ viziji Srbije.
To nije crkveni turistički aranžman, nego slika ovogodišnjeg majskog zasedanja Sabora. Džabe najave da će, makar Sabor konačno izaći sa zvaničnim stavom Crkve ili bar ozbiljno razmotriti polugodišnje masovne studentske i građanske proteste u Srbiji, njenu rasprodaju od KiM do Jadra i Generalštaba u Beogradu.
Ozbiljniju saborsku pažnju osim, kako je zvanično saopšteno, pažljivog slušanja izveštaja sa terena, nije zaslužilo ni institucionalno nasilje Prištine nad preostalim Srbima na KiM koje je predsednik Srbije „aminovao“ raznim spornim sporazuma na štetu srpskih državnih i nacionalnih interesa.
Kome i zašto treba ovakvo gaženje autoriteta Sabora SPC “iznutra”?
Sabor je u znak sećanja na KiM ustanovio novi crkveni Orden svetog kneza Lazara, proglasio nove srpske svetitelje i, kao u vicu sa crkvenih mreža, bavio se crkvenom prosvetom i dovršenjem Svetosavskog hrama na Vračaru. Sva važnija crkvena pitanja Sabor je prepustio sad već „svemogućem“ Sinodu, a kadrovske planove odložio, da se ne bi slučajno otvorila nezgodna pitanja poput predsaborske blamaže poglavara SPC u Moskvi, gde je i domaćinima u Kremlju bilo neprijatno zbog izjava o bliskosti sa Vučićem i „obojenoj revoluciji u Srbiji“.
Odnos snaga u Saboru pomogao je patrijarhu Porfiriju (Periću) da ruski blam i druge „nezgodne“ teme ne dođu na saborski dnevni red, čime je svom navodnom rođaku sa Andrićevog venca još jednom obezbedio saborski muk o aktuelnim srpskim nesrećama.
Kome i zašto treba ovakvo obezvređivanje i gaženje autoriteta Sabora „iznutra“? Da li je ovo kulminacija procesa na kome se radi poduže, a svako upozorenje na opasnost od takvog bolesnog stanja u SPC, preko proverenih medijskih „egzekutora“ u mantiji, nadriteologa, a sad i zagovornika novog crkvenopravila „ko nije za patrijarha Porfirija nije ni za Hrista“ proglašava „napadom na Crkvu koji ima kontunuitet sa komunističkom represijom“.
Pojedini crkveni krugovi „ozdravljenje“ u Saboru očekuju sa promenom odnosa snaga ne samo u vrhu SPC nego i u državi, iako je opšte mesto da su aktuelni patrijarh i njegov uticajni duhovni otac odani poštovaoci svake vlasti.
Što se tiče vernika, Srbi više drže do „direktne“ veze sa Bogom, zašta im vladike, a ni aktuelni vlasnik „bele pane“, nisu potrebni, niti su nadležni.
Jelena Tasić (Izvor: Danas.rs)
