Dvadeset najvećih dužnika dugovalo je EPS-u za struju 22,4 milijarde dinara, na dan 25. oktobra ove godine. Od početka godine dug ovih preduzeća je povećan za dodatnih 369 miliona dinara.
Dobar deo ovih dugova teško da će biti ikada naplaćen, jer je šest od 20 dužnika u stečaju.
Najveći dužnik je, kako piše Danas, Železara u Smederevu koja je u stečaju od 31. marta 2019. godine i koja duguje 6,3 milijarde dinara Elektroprivredi Srbije. Imovina Železare je 2016. godine prodata kineskoj kompaniji i nastavila je da posluje pod imenom HBIS grup. Dobra stvar je što železara u kineskim rukama redovno plaća struju, a ne baš dobra je što teško da će se EPS naplatiti iz stečajne mase propalog društvenog preduzeća koje je sada firma školjka.
Drugi na spisku dužnika je Infrastruktura železnice sa dugom za struju od 2,8 milijardi dinara. U ovu godinu Infrastrukture su ušle sa dugom od čak 3,35 milijardi dinara, ali su do kraja oktobra umanjili dug za 563 miliona dinara. Ovo državno preduzeće je ušlo u reprogram duga sa Elektroprivredom za skoro ceo iznos duga, ali je Elektroprivreda utužila Infrastrukture železnice za dug od 164.520 dinara.
Treća na spisku je Energetika Kragujevac koja duguje za struju 2,4 milijarde dinara i od početka godine je dug povećan za 37,5 miliona dinara, ali gro ovog duga se vuče još od početka 2022. godine za kada je EPS napravio presek u tabeli sa spiskom najvećih dužnika.
Od dužnika u stečaju, tu su i Politika AD sa dugom od 1,15 milijardi dinara, Srpska fabrika stakla (803 miliona), Radijator (670 miliona), HIP Azotara (416 miliona) i IMR (275 miliona dinara).
Među najvećim dužnicima nalaze se i JP PEU Resavica i to na četvrtom mestu sa dugom 1,76 milijardi dinara, zatim javna komunalna preduzeća Infostan tehnologije (mada je to dug za zajedničku struju u stambenim zgradama) i Beogradski vodovod i kanalizacija sa dugovima većim od 900 miliona dinara. Od komunalnih preduzeća veliki dužnici su i JKP Toplana Bor (koju je EPS tužio za 673 miliona dinara) i JPKPP Lazarevac, a dužnici su i opština Smederevska palanka, kao i gradovi Kragujevac i Novi Pazar, a svi su zaključili reprogram.
Na spisku je i državno preduzeće namenske industrije Zastava oružje, Jumko iz Vranja takođe u vlasništvu države i Toza Marković iz Kikinde čiji je većinski vlasnik Srbijagas koji je to postao tako što je konvertovao dug u kapital.
Na kraju, za struju duguje i Vaterpolo klub Partizan i to 318 miliona dinara i za skoro ceo iznos je utuženo potraživanje.
Od ukupnog duga od 22,4 milijarde dinara ili 190 miliona evra, 10,3 milijarde je u reprogramu, za 2,2 milijarde je EPS utužio dužnike, a u likvidaciji i stečaju je zarobljeno 8,5 milijardi dinara.
Od 1. januara 2022. godine dug ovih preduzeća i ustanova je povećan za 6,5 milijardi dinara.
