Narandžasto i crveno meteo-upozorenje je izdato. Obustavljena je nastava u školama i fakultetima, ništa ne radi. Od straha. Kretanje nije dozvoljeno svugde, postoje restriktivne zone. Saobraćaj i veze bili su u prekidu. Meteorološki fenomen poznat i kao hladni pad paralisao je područje Valensije.
Obilne kiše izazvale su poplave, putevi i gradovi bili su pod vodom. Mnogi su bili izolovani, preko 220 života odneo je meteorološki fenomen. Za sada je toliko evidentiranih, sedam ljudi vodi se kao nestalo. Nedeljama unazad sport nije bio u prvom planu, već preživljavanje. Valensija je posle skoro mesec dana istrčala na teren i dobila Betis u jednoj od najtužnijih utakmica španskog fudbala – 4:2 (1:1).
Prošlo je 25 dana otkako igrači Valensije nisu kročili na teren, poslednju utakmicu u Primeri odigrali su protiv Hetafea u predgrađu Madrida i uzeli bod. Više od mesec dana fudbal se nije igrao na Mestalji, malo kome je i danas do njega bilo. A, sjatilo se 43.975 duša. Ne toliko da bi uživali u teranju lopte, nego više da bi imali osećaj kako se život vraća u normalu i da bi odali počast žrtvama poplava.
Knedla u grlu i poneka suza. Poruke zahvalnosti volonterima, svima onima koji su danonoćno bdili, raščišćavali krš i lom sa ulica Valensije i okolnih gradova. Dečje patike ovešane o ograde na tribinama.
Potresne scene na Mestalji, sećanje na stradale i nestale, i stihovi sa razglasa: „Reci mi iz koje sam zemlje, reci mi ti, dobri prijatelju. Ako osećaš ono što ja osećam, dođi i zapevaj sa mnom…“
Nakon toga zavladal je neprijatna tiđina. Tajac. Tako nekarakterističan za Mestalju, jer na njoj se huk sa tribina čuo i u dobrim i u rđavim vremenima. Danas tona nije bilo, isključen je. Samo slika. Na terenu zastava 50×30 metara, veliki crni flor i mučna atmosfera. Na tribinama i velika šetalica: Amunt, Valencians!
Ustanite, Valensijanci! Na noge.
Klub je organizovao autobuse za 400 ljudi iz mesta koja su najviše ugrožena poplavama. Hoakin, ikona Betisa i nekadašnji igrač Valensije, pozdravio se sa porodicama stradalih i izrazio saučešće. A, igrači oba tima su na teren izašli sa decom iz 11 školica fudbala iz Valensije. Svi su bili u dresovima svojih klubova…
Pre početka minut ćutanja, pa gromoglasni aplauz. Dok je utakmica trajala, na semaforu su se vrtela imena gradova, mahala, zaseoka iz 75 opština pogođenih poplavama. Na terenu Valensija kakva odavno nije viđena. Najzad je tim Rubena Barahe pobedio u Primeri, verovatno drukčije nije.
FOTO: FC Valensija/društvene mreže
Tekst: Mozzartsport
