“Dres sam dobio na poklon od košarkaša Crvene zvezde pre četiri ili pet godina. Potpisali su se svi članovi tima, od Dragojlovića, preko Rakočevića i svih ostalih članova ekipe. Moj veliki drug je Neša Ilić iz KK Crvena zvezda. Ja sam u Upravnom odboru već šest godina…”, govorio je Milun Todorović sada već davne 2008.
Tadašnja „desna ruka“ Milenka Kostića, vlasnika kompanije „Auto Čačak“, koja je dugi niz godina bila sponzor košarkaške sekcije crveno-belih, Todorović je u intervjuu za portal „GM Business“ dodao:
„Od srca volim Zvezdu, ali je Borac moja prva velika sportska ljubav“.
Nisu prošle ni pune četiri godine, Todorović se našao u Upravnom odboru FK Partizan kao predstavnik iste kompanije. Već početkom 2015, godinu dana pre nego što će prvi put biti izabran za gradonačelnika Čačka ispred Srpske napredne stranke, ovaj biznismen u tranziciji ka funkcioneru pojavio se sa šalom crno-belih kao prvi čovek Organizacionog odbora akcije „Grobari za nas“ na kojoj je u Preljini kraj Čačka prikupljana pomoć za posrnuli KK Partizan.
„PORED BORCA I PARTIZANA, VOLIM JA I POLET“
U tom trenutku prvi čovek crno-belih bio je Predrag Danilović.
„Pored Borca i Partizana, ja volim i taj klub. Tamo sam bio i biću ceo svoj život, to niko ne može da mi zabrani“, rekao je pre samo pet dana Todorović tokom rasprave sa opozicijom u Gradskoj skupštini, najavljujući investicije i za Polet iz Ljubića.
Pred kraj 2017. godine, u vreme prvog Todorovićevog mandata na čelu grada, Komisija za obeležavanje praznika i dodelu nagrada Skupštine Čačka predložila je Željka Obradovića za počasnog građanina Čačka. Na sledećem zasedanju Skupštine Grada ovaj predlog je usvojen, pa je najtrofejniji košarkaški trener Evrope i osvajač četiri medalje kao selektor reprezentacije naše zemlje postao treći Čačanin proglašen počasnim građaninom grada kraj Morave, nakon Tomislava Nikolića i Dragana Kićanovića.
Inače, kao kriterijumi za dodeljivanje ovog značajnog priznanja navode se, između ostalog, afirmacija grada u zemlji i inostranstvu i afirmacija vrednosti koje su utemeljene u istorijskoj ulozi grada, u čemu je popularni „Žoc“ nesumnjivo učinio mnogo.
DELOVALO JE DA RAZUME VAŽNOST KOŠARKE ZA ČAČAK I ČAČANE
Međutim…
„Da li su ga poslovne obaveze ili nešto drugo sprečile, da iz ruku gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića, primi najveće gradsko priznanje koje dodeljuje njegov rodni grad, sada više i nije tako važno. Ostaće zapamćeno da su mu pojedini prijatelji tada savetovali da ne pravi mrlju na karijeri primanjem nagrade koju mu dodeljuje naprednjačka vlast“, pisao je portal „Ozonpress“ prepričavajući događaje od pre sedam godina kada je Obradović i dalje radio u Fenerbahčeu.
U malo čemu je Čačak kao grad imao važnu istorijsku ulogu za našu zemlju kao u košarci, o čemu svedoči broj od 54 reprezentativca FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbije. Njima u slavu i čast, a naročito „Velikoj trojci“ Radmilo Mišović, Dragan Kićanović, Željko Obradović – koja bi trebalo da ima posebne prostorije u renoviranom zdanju iz 1854. godine, kući vlasnika Vladimira Hadžića u blizini Sokolane.
Prvobitno je bilo predviđeno da Čačak dobije Muzej košarke u oktobru 2023, za stogodišnjicu prve košarkaške utakmice odigrane u našoj zemlji, međutim on do danas nije završen. Zapravo, Narodni muzej Čačak raspisao je tender za nabavku opreme za Muzej košarke pre tri meseca.
FUDBALSKI KLUB BORAC SE NIJE DOBRO PROVEO…
Delovalo je da Čačak u Todorovićevo vreme (za razliku od Fudbalskog kluba Borac koji je ugašen i to malo nakon infuzije od 200.000 evra na račun transfera Lazara Markovića u Liverpul) prepoznaje značaj koji su za grad i sugrađane imali i imaju Mišović, Kićanović, Obradović, ali i Dejan Mijatović, Radisav Ćurčić, Aleksa Avramović, Mioljub Denić i mnogi drugi koji su kao mali „oprali ruke u Moravi“…
…međutim, sve se promenilo u danu.
Bila je potrebna jedna Obradovićeva izjava da Todorović toliko uprlja ruke da će to teško oprati i Zapadna i Južna i Velika Morava, a bogami i Sava i Dunav.
„Žocova“ podrška studentima navela je gradonačelnika Čačka da se svrsta u red visokih funkcionera SNS-a koji su – očigledno sinhronizovano – delili besraman sadržaj s ciljem da omalovaže i diskredituju jednog od najvećih trenera u istoriji košarke i, tako, pošalju poruku ostalim počasnim i budućim počasnim građanima svojih rodnih gradova šta ih čeka ako na trenutak pomisle da žive u zemlji u kojoj se sloboda govora i mišljenja podrazumeva i podstiče.
Način na koji se gradonačelnik Čačka obraća počasnom građaninu Čačka zaslužuje posebnu prostoriju u Muzeju zaborava, ukoliko Čačak ikada bude želeo da ga otvori.
