Kako rešiti probleme srpskog fudbala?

Problem trule biljke često možemo shvatiti posmatrajući njeno seme. A šta bi bilo seme bilo kog sporta ako ne počeci i razlozi započinjanja bavljenja istim?

Piše: Andreja Kuburović 

Zašto smo počeli? Iz želje da pobedimo onog drugog? Da ostvarimo lične ciljeve? Popunimo emotivne rupe i otrujemo se osećajem da smo pobedom izvojevali pravo da ovekovečimo svoju vrednost? Izdvojimo sebe od drugih jer smo dokazali da smo bolji i vredniji od njih? Ili iz ljubavi prema drugu?

Osećaju zajedništa? Zajedničke zabave u kojoj delimo draž razumevanja slasti u izvođenju pokreta sa ciljem da se ispune pravila IGRE. Pravila kreirana da unesu kvalitet i nivo zabave u zajedničko provedeno vreme sa drugim ljudskim bićem. Dovoljno komplikovana da budu izazovna za ispunjavanje i dovoljno jednostavna da Igra ostane interesantna i radosna.

I dok se u svetu na koji gledamo kao fudbalski uspešnijim od nas neke stvari podrazumevaju. Dok slušamo o pričama kako u Holandiji deca ne igraju takmičarske mečeve do 14. godine. Kako u Engleskoj deca igraju fer plej lige bez tabela i bodovanja. Šta se kod nas dešava? Decom se bave oni koji su zaboravili iskonsku motivaciju konzumiranja ove igre već vođeni prvobitno navedenim razlozima nesvesni koliko zla nanose polaznicima ove divne igre i igri generalno.

Ne propustite  BALOTELI SVE BLIŽI ZVEZDI: Sprema se transfer bum

Ostvaruju neke svoje lične ciljeve, kite se pobedama, dokazuju kao stručnjaci na nivou u kojem je to više nego pogubno za seme koje tek niče. Ja volim svoju zemlju, i ne mislim da je sve što je preko naše granice automatski zlatno jer je tuđe. Znam i da bi našim ljudima bilo mnogo lakše kada ne bi bili gurnuti u vatru borbe za preživljavanjem i dokazivanjem zarad kore hleba. Ubačeni u kolo opravdavanja svojih sposobnosti pod lupom onih nedoraslih pozivu da vide dalje od sadašnje greške, slepi za potencijal i razvoj današnjih karakteristika u buduće, bivaju gurani u sistem potpuno pogrešan za razvoj celokupne biljke.

Ali ako već uzmemo dotičnu metaforu i razvijenu i odraslu biljku uporedimo sa seniorskim fudbalom šta mislite u šta bi ona izrasla kada bi seme iz kojeg izniče umesto da ostavimo da se razvija ispod zemlje određeni period odmah izložimo najjačem suncu, vetru i kiši koja priliči samo već razvijenim biljkama. Ne dopustimo da u miru i hladovini upija znanje, hrani se veštinama nego ga po logici da će mu biti bolje što pre počne i navikne se na uslove koje će imati, odmah izložimo svim stresnim faktorima.

Ne propustite  DEKIJEV URNEBESAN OPIS IGRE: Stanković objasnio kako igraš protiv Barselone

Teško koje seme bi preživelo… Tako i kod nas deca izrastaju u poluokrnjene igrače limitirane strahom od greške. Ograničene jer kada je trebalo da im se kaže – da što više puta pogreše to će upiti više informacija kako da greške ne ponove i kako da se na najproduktivniji način ponašaju na terenu, oni su imali imperativ pobede i dobre igre. Da nije tužno bilo bi smešno.

Tada svu radost, smisao prijateljstva, zajedništva, što fudbal i jeste, treba da osete i iskuse. To im ne možemo nametnuti, ali možemo se truditi da im ne uskratimo. To dolazi kao prirodna posledica, produkt igre.

Nikad neću zaboraviti grč u kojem sam odigrao 90% utakmica u mlađim kategorijama pod uverenjem da ne smem da pogrešim ako želim da zadržim mesto u tom čuvenom OFK Beogradu. Kako sam se, nažalost, radovao greškama saigrača na istoj poziciji i bio ljubomoran na svaki dobar potez koji sam nisam još uvek savladao.

Nikad neću zaboraviti ni činjenicu da smo dok smo stigli do omladinaca, mi „starosedeoci“ činili 5% ekipe. Mi trenirani, rigidnom strogoćom, takmičarskim duhom, disciplinom u igri, svođenjem grešaka na minum i korist onih koji su u malim sredinama uživali i razvijali svoje individualne sposobnosti. Isti ti koji su nas stegnutim čvrstim pravilima vaspitavali su posle favorizovali druge koji su vođeni potpuno oprečnim metodama od njihovih. Ali ne mogu da ne priznam da su zaista bili bolji. Činjenica da sam, subjektivnim doživljajem, ali i potkrepljivim dokazima više individualno napredovao od 16 do 18 godine kada sam izašao iz rigidnog sistema ispunjavanja taktičkih zadataka i svođenjem grešaka na minimum, govori sama za sebe.

Ne propustite  STANKOVIĆ PECNUO MILOJA: Ovako će izgledati Dejanova Zvezda

Neki od koraka koji bi mogli značiti:

1. Standardizovanje programa za decu do 14 godina. Besplatna edukacija za trenere tih mlađih kategorija. Izuzetno osposobljeno i obrazovano osoblje koje bi vršilo edukaciju. Akcenat na značaju individualnog razvoja dece. Podsticanje podržavajućeg stava, dozvoljavanje grešaka i prihvatanje da su sastavni deo sporta. Dopuštanje slobode u igri. Edukacija o senzitivnim fazama razvoja ( kada koje sposobnosti treba razvijati).

2. Ukidanje bodovnih tabela

3. Zakon po kojem deca do 18. godine ne mogu imati menadžera.

4. Obavezno posedovanje određenje sportske stručne spreme za obavljanje bilo koje funkcije u savezu. (Fudbaleri sa određenim brojem utakmica na vrhunskom nivou mogu imatu beneficije)

5. Problem korupcije. Teško rešiv u trenutnom političkom stanju zemlje.

Izvor: bezcenzure.rs Foto: pixabay.com