Kao dugogodišnji aktivista, prošao sam mnogo – zemlje, granice, ideologije, ljude. Sedeo sam za stolovima sa borcima za slobodu, teoretičarima zavere, autentičnim vizionarima i potpunim šarlatanima. Ali jedan soj ljudi mi je uvek bio posebno interesantan: pripadnici i saradnici srbijanske službe – ta čudna kasta domaćih mudraca, nosilaca tajni, prepisivača izveštaja i autora najneverovatnijih, a često i urnebesno smešnih priča.
Među njima, izdvaja se jedan lik. Kodno ime: Kvrga. Ali Kvrga nije samo čovek – Kvrga je metafora. Kvrga je sistem. Kvrga je kontinuitet. On je ono što je ostalo posle svih revolucija, tranzicija, bombardovanja, petooktobarskih euforija i izdajstava. Kvrga je preživeo 80-te, 90-te, preživeće i sve što sledi.
Kvrga kao humanitarac
Kada su stigle pare iz inostranstva da se pomogne narodu, Kvrga je već imao fondaciju. Kada su došle vakcine, Kvrga je već znao koji frižider treba da se pokvari. Kada su došle obojene revolucije, Kvrga je već imao majice u svim bojama. Za svakog “stranog plaćenika” Kvrga je imao svog “našeg patriotu”. I svi su, naravno, jeli iz iste menze.
Na papiru – humanitarac. Na terenu – strateg. Iza kulisa – kordon.
Kvrga kao ljudina
Postoji ona narodna: “Čovek bez dlake na jeziku.” E pa Kvrga je čovek bez trunke stida. On će te zagrliti dok ti namešta aferu. Reći će da si brat, dok ti piše izveštaj. Kad mu zameriš, reći će da “samo radi svoj posao”. A kad se stvar otkrije – slegnuće ramenima: “Nisi ti prvi.”
Ali niko ne može da ospori – Kvrga je ljudina. Na svoj način. On će prvi doneti pomoć kad gori, ali će prvi upaliti ako treba da gori. Pomaže deci, ali bira koja. Ljubazan je prema ženama, dok god su pod kontrolom. Voli zemlju, ali voli i račune u inostranstvu. Pravi pravoslavac – naročito kad su kamere upaljene.
Fabrika lažnih veličina
Kvrga nije stvorio samo planove, fondove i izveštaje — stvorio je ljude. Ili barem njihove verzije.
Pisce bez ijedne napisane stranice.
Duhovnike bez duhovnosti.
Profesore bez studenata.
Akademike bez dela.
I svi oni danas sede po savetima, komisijama, tribunama. Imaju nagrade za životno delo, a da život nisu ni pogledali u oči. Pišu knjige koje niko nije pročitao, jer ih niko nije ni napisao – osim Kvrginih polaznika iz kursa za prepisivanje. Na naslovnicama – poze pravednika. U stvarnosti – jeziva tišina kad nestane struje i kamera.
To je Kvrgin opus. Gde god pogledaš, vidiš masku. Lik koji ne postoji, ali je institucionalno priznat.
Kvrga ne voli haos – on ga stvara kontrolisano. Ako nema autoriteta, on ga izmisli. Ako nema intelektualaca, napravi ih od papira i pečata. I svi oni imaju jednu obavezu: da traju, da zamagle, da umore.
Kako je pobedio obojenu revoluciju?
Jednostavno – nije je ni pokušao zaustaviti. Pustio je da uđe, da se umori, da se razbije o zidove apatije i birokratije. Onda ju je infiltrirao, infiltrirao još jednom, a onda sponzorisao par patriotskih protesta da stvori kontra-narativ. I na kraju, naravno, proglasio pobedu.
Jer obojena revolucija traži jasnoću, viziju, energiju. Kvrga nudi maglu, simulaciju, umor. I u tom zamornom sivilu – on pobeđuje. Uvek.
Kvrga danas
Kvrga je danas stariji. Slabiji. Nije više moćan kao nekad, ali je i dalje tu. Možda i ranjiviji nego ikad, ali i dalje stoji. Jer Kvrga nije čovek. Kvrga je refleks. Sistem koji se sam hrani, koji je odavno izgubio svrhu, ali i dalje zna kako da preživi.
Ko misli da će Kvrga sam sebe srušiti, taj ne razume prirodu Kvrge. On nije stvoren da umre. On je stvoren da se prerušava, prilagođava i – kada treba – pravi da je tvoj saveznik.
I kraj?
Ne, Kvrga ne umire. Kvrga se arhivira, transformiše, pretvara u savetnika, u donatora, u dobrotvora. On ulazi u sve sisteme – i leve i desne, i verske i sekularne. On uvek nađe svoju stolicu. Jer Kvrga ne traži vlast – on je vlast. Ne traži istinu – on je zamenjuje.
Zato, kad sledeći put vidiš nekog “stručnjaka” koji ne zna da govori, nekog “pisca” koji ne zna da čita, nekog “borca” koji nikad nije izgubio ništa osim tuđe slobode – pogledaj pažljivo.
Možda je to samo još jedan plod Kvrginog zasada.
Jer Kvrga nije prošlost.
Kvrga je uvek tu.
Samo promeni jaknu.
Đakon Bojan Jovanović
