Slovo o slobodi 
Sindikati radnika u prosveti i to reprezentativni, 14. januara su doneli odluku o moratorijumu na „štrajkačke aktivnosti“. Toliko su se iscrpeli štrajkačkim aktivnostima u poslednje 3 nedelje da više ne mogu da izdrže. Kažu, baviće se štrajkačkim aktivnostima sve vreme raspusta, pa će biti u štrajku do 20. januara 2025. i tad kad treba da počne drugo polugodište, taman tad će da prestanu sa štrajkom. Otprilike tada negde će da se umore od raspusta. Čitave 4 nedelje zimskog raspusta ovolike štrajkačke aktivnosti, ova zemlja do sada nije videla. U stvari, štrajkačke aktivnosti radnika u prosveti su neviđene.
Podsećaju vaskoliku srpsku javnost da su oni, kao reprezentativni sindikati podržali (i to jednoglasno) zahteve studenata u borbi za pravednije društvo.
Toliko je ta borba bila uspešna da su reprezentativni sindikati radnika u prosveti uspeli (kažu jedva, ali su uspeli) da izdejstvuju nešto što se do sada nije desilo nikada i nikome – dobili su DINAMIČKO OBEĆANJE.
To je jedna posebna vrsta obećanje koje ima svoju dinamiku. I to ne neku običnu dinamiku, već jednu ozbiljnu, široku i detaljni dinamiku, tako da su reprezentativni sindikati radnika u prosveti sebi morali da daju u zadatak čak i obavezu da prate takvo dinamičko obećanje, to jest da se bave posebnom hibridnom radnjom – „kontinuirano praćenje realizacije navedenih aktivnosti koje će Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete sprovoditi po najavljenoj dinamici u cilju poboljšanja materijalnog položaja i boljih uslova rada na svim nivoima obrazovanja“. Tačka.
Pratiće dinamiku obećanja, a posebno će da prate (tako kažu u saopštenju za javnost) dinamiku obećanja „za visoko obrazovanje i studentski standard“.
Sad, vaskolikoj srpskoj javnosti nije najjasnije da li su to reprezentativni sindikati radnika u prosveti pregovarali i o studentskom standardu i da li su o tome obavestili svoje mlađe kolege studente? A da li će radnici u prosveti da prate dinamiku ispunjenja studentskih zahteva? Ili ih ti zahtevi više ne zanimaju – prosto, nema ih u dinamičkom obećanju.
Šta se to desilo sa jednoglasnom podrškom borbi za pravednije društvo? Pravednije društvo je reprezentativne sindikate radnika u prosveti zanimalo do 23.12.2024. Iz ovog sadašnjeg ugla gledanja suviše im je ta borba delovala nekako statično, pa se ne uklapa u dinamički plan. Odabrali su naprednije stavove, odnosno Sindikalne Napredne Stavove.
Nakon proglašenja produženog zimskog raspusta od strane Vlade Srbije, sindikati nisu imali vremena da se bave studentima, morali su da pregovaraju. Toliko im pregovori sa Vladom Srbije dobro idu da su javnost obavestili da će da nastave te iste pregovore i kad završe pregovore, pa i posle Svetog Jovana. Uostalom pregovaraće kad god nađu vremena. Razumljivo je njihovo stanovište – pregovori su im uspešni i naravno da treba da se drže onoga što im dobro ide.
Izgleda da reprezentativnim sindikatima radnika u prosveti nije bilo bitno kako studentima ide. Studente su pomenuli u saopštenju onako uzgred, da ih potapšu po ramenu, kao da su im mahnuli iz voza maramicom dok kompozicija prolazi kroz stanicu na Prokopu. Reprezentativni sindikati radnika u prosveti odoše u bolji materijalni položaj i na svom dinamičkom putu prema EU standardima, a ne znam da li znaju da pruga prolazi i kroz Novi Sad? Hoće li i kome će da mahnu maramicom iz voza dok budu prolazili kroz železničku stanicu u Novom Sadu?
Ono što nisu pomenuli u svom saopštenju za javnost nisu morali ni da napišu. To već svako zna. I reprezentativni sindikati, i oni koji nisu reprezentativni, i Vlada Srbije, i Ministarstvo prosvete, i građani, i studenti, i profesori, svi znaju: ne bi sindikati dobili ovo dinamičko obećanje da nije studentskog protesta. Koristeći talas studentske pobune, uspeli su da izboksuju fišek semenki koje će da grickaju gledajući iz fotelje borbu „za pravednije društvo“.
Ne bi bilo ničega od sindikalne borbe za materijalni položaj, pa ne bi bilo ni njihovog saopštenja za javnost u kome se hvale kako imaju uspešne pregovore o dinamičkom planu. I taman kada su se desili incidenti na Pravnom fakultetu, pa je i sedmoro studenata završilo u Urgentnom centru, jer su se neki bilmezi osilili da dođu ispred fakulteta i tuku studente i urlaju „mi smo za Vučića, niko nam ništa ne može“ – odlučili su da ništa ne može pomračiti ni sjajne rezultate sindikalnih uspešnih pregovora.
E moji predstavnici reprezentativnih sindikata – lako je tuđim indeksom gloginje mlatiti.
Tolika nemanje osećaja i solidarnosti za kako sami kažu „studentsku borbu za pravednije društvo“ je tako dinamički neverovatno. Ali ima i nečeg epski samoživog u svemu tome. Mitskog. Podseća na mit o Vuku Brankoviću. Malo je falilo, tako mi se čini, da i saopštenje za javnost bude u desetercu:
„Podbunila se studentska raja,
U zlo doba kad mu vreme nije.
Traže pravdu, ne je.u gospodara
Poče štrajk i nas prosvetara.
Otud idu Turci ruka krvavijeh,
Idu k nama i nose nam darove.
A što li ćemo, a sa kime ćemo?
Glede Turci, gledimo i mi.
Šta li nas je ovo zapanulo?
Dinamiku je bolje da pratimo“
A sa druge strane studenti ne odustaju. Zahtevaju. Traže pravednije društvo, ali ne samo za sebe, nego za sve pa i za reprezentativne sindikate radnika u prosveti.
Studenti svoj studentski standard nisu stavili u svoj dinamički plan – to je uradio neko drugi.
P.S.
Vučić se javno hvalio Muratom kako je veći vojskovođa i junak od svih srpskih junaka.
Pokosovski dinamički ciklus. XXI vek.
Miodrag Gavrilović
