Pero umesto skalpela 
Tri meseca u pritvoru provela je tinejdžerka, mlađi maloletnik, koja je u saobraćajnoj nezgodi ubila motociklistu, par godina starijeg od nje. Istraga je pokazala da je vozila bez isprava, preticala preko pune linije, vozila prebrzo, pre toga koristila kokain, a u automobilu je pronađena i marihuana. Ubistvo iz nehata, nasilnička vožnja, zloupotreba zakonom zabranjenih psihoaktivnih supstanci-izaberite samo delo zbog kojeg dotična ne bi smela da ugleda svetlo dana u ovoj kalendarskoj godini. Bivši ministar unutrašnjih poslova, sadašnji potpredsednik vlade Aleksandar Vulin svečano je obećao da će se robijati čak i za gram marihuane i dok je on na vlasti neće biti legalizacije „lakih droga“. Njegov prethodnik je pokrenuo akciju koja je kasnije zakonski kodifikovana, da tek stasali vozači ne smeju voziti vozila veće kubikaže (dotična je vozila audi A4). U kritičnom periodu poginuo je dvocifren broj motociklista nepažnjom drugih, a u saobraćajnim nesrećama Srbi ginu više nego u ratnim godinama.
I dok se politički protivnici šalju u tamnice zbog gurkanja sa policijom, dok se aktivisti prebijaju i zatvaraju na neograničeni vremenski rok, dok se studenti vezuju i tuku od strane policije u civilu, nadrogirane ubice za volanom se puštaju da se brane sa slobode, jer je njihova sloboda značajnija za društvo od slobode onih koji se trude da oslobode upravo to društvo.
Pre godinu i nešto dana u ambulantu mi je ušla patrola interventne i saobraćajne policije. Na trenutak sam pomislio da je i na mene „došao red“, ali prevario sam se, došli su da podele svoju muku sa mnom. Priča ima sledeći početak. Lica od ranije poznata organima gonjenja noć pre toga su ukrala automobil i pod dejstvom alkohola i narkotika kretala se sumanutom brzinom kroz centar grada. Patrola je pokušala da ih zaustavi , ali bezuspešno jer su se lopovi preko trotoara izvukli iz zasede i uputili u pravcu susedne opštine. Ne znam koliko uverljivo deluje podatak da ta opština u tom trenutku nije imala policajce koji bi izašli na teren i pomogli kolegama iz Sombora, te se potera nastavila i u suprotnom smeru. Ponovo je usledila jurnjava po gradu, da bi vešti kradljivci izbegli sve prepreke i uputili se magistralnim putem ka Novom Sadu. Nekih četrdesetak kilometara od Sombora uspeli su da ih sustignu i onemoguće da dalje beže tako što su veštim manevrom primorali izgrednike da uspore i slete u plitki kanal pored puta zadobivši top prilikom lakše telesne povrede. Lica su lišena slobode i pozvan je dežurni tužilac koji je posle službene provere i uzimanja izjave odlučuje do počinioce pusti na slobodu. Sutradan, oni su ukrali drugo vozila, sa njim se „poslužili“ i na kraju zapalili.
Moj prvi „bliski susret treće vrste“ sa srpskim pravosuđem bio je pre deset godina kada su naprednjaci preuzeli vlast u opštini u kojoj sam bio predsednik OO DS-a. Prostorije koje smo dobili na korišćenje na deset godina bile su ispred zgrade opštinske uprave, veoma vidljive, veoma atraktivne. Naravno, naprednjaci su se kao lešinari okomili na iste i bez obzira na ugovor, bez obzira na to što objekat nije bio u vlasništvu opštine, bez obzira na to što nam nisu pravovremeno obezbedili zamenu prostorija na koje smo imali pravo kao stranka sa parlamentarnim statusom, slučaj je došao do Osnovnog, a kasnije i do Apelacionog suda. Osnovni sud je doneo presudu u našu korist, ali je Apelacioni sud u svojoj presudi naložio sudu i dao jasno uputstvo kako se presuda može preinačiti i zadovoljiti stranu u sporu koja je već tada kontrolisala najvažnije poluge vlasti. Počelo je sa otimanjem prostorija, završilo se sa otimanjem države.
Bezobrazno veliki broj slučajeva koji pokazuju ne samo korupciju, već rasulo našeg pravosudnog sistema dovode građane do osećaja parališuće bespomoćnosti ili rušilačkog gneva.
Jedni nas ubeđuju da pravosuđe treba da procesuira odgovorne za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Drugi su pravdu posle izborne krađe u Nišu tražili takođe od „institucija koje moraju da rade svoj posao“. Treći se nadaju da će tužilaštvo najzad proraditi i „uhapsiti“ odgovorne.
Kako poverovati u navedene iluzije kada sistem konstantno štiti kriminalce, kada privileguje nasilnike, kada radi u interesu uzurpatora?
Ovaj sistem se ne može popraviti iznutra. On nema moć autokorekcije. Neće se buditi ni tužioci, ni policajci, ni inspektori, ni sudije… Neće se buditi, oni će se spašavati. A spas će tražiti od narodnog besa. Oni reaguju samo na pritisak, jer ih pritisak naroda oslobađa pritiska vlasti.
Bez te društvene sile imaćemo umesto podele vlasti-jedinstvo vlasti. Kadija te neće samo tužiti i suditi, kadija ćete tući, vezivati, maltretirati, medijski demonizovati i određivati kako, gde i koliko dugo da živiš. Kada razvlastimo vrhovnog kadiju, onda će i ubice za volanom biti u zatvoru i svi ostali kojima nije mesto na slobodi. Do tada oni su slobodni zbog naše neslobode.
Dr Aleksandar Dikić
