Lako je sada pričati, komentarisati, “biti pametan” u zemlji Srbiji, u zemlji gde svi sve znaju. Toliko je toga rečeno, posle umnih kolumni, posle briljantnih analiza, doživeli smo i videli još jedan Boj, ali ne na Kosovu, već usred Beograda, dičnog nam prestonog grada.
Sve je bilo jasno, i sve strane ušančene. Beograd, kao i Srbija je okupirana teritorija jednog predsednika, koga nazivaju Peder sultan. Okupirao je Pionirski park (kakav plen), i svu teritoriju okolo njegovog dvora na Andrićevom vencu, oko republičkog parlamenta, i ceo taj potez iz Bulevara ka Terazijama. To je zabranjeni grad, sa šatorima iz doba Murata, gde njegova vojska našega sultana za sto evrića dežura, i uči. Znači studira uz rad, divota. Sere i piša u parku, a zapišava sve okolo. Tu niko ne sme, ni ptica da prođe, a kamoli gradski prevoz, sa Voždovca i drugih opština beogradskih. Ljudi se mesecima maltretiraju i ćute.
Na toj strani su pored ovih studenata – ćacija, i privatna policija sa privatnom žandarmerijom i interventnom, koja brani ovaj Ćacilend, ali i sve predsednikove ljude i njega lično.
A ima ih mnogo, od Njega, poslednjeg evropskog diktatora, koga licemerna Evropa podržava (zbog litijuma), “bratska” Rusija takođe, iako dobija packe zbog čestih isporuka lakog naoružanja Ukrajini, Amerika zbog bivšeg Generalštaba i kasarne u centru. Kina zbog čestog i enormnog zaduživanja. Kurti zbog predaje Kosova itd. itd.
Predmet odbrane su i silni tajkuni koji sufinansiraju njegove megalomanske projekte, na čelu sa Miroslavom Miškovićem, jednim od najbogatijih ljudi koji je stekao svoju imperiju kada se krvavo raspadala bivša srpska tvorevina, a učvrstio za vreme AV tiranije, koji je i bivao uhapšen od svoga sadašnjeg poslovnog prijatelja, dogovoriće o podeli njegovog obeštećenja. Narod onako sve plaća, a ovog tajkuna njegovi uposleni ionako oslovljavaju sa predsedniče.
Na toj strani su i svi predsednici opština sa svojim kadrom, direktori javnih preduzeća. Milion agencija, sva ministarstva, više od milion korisnika, plus mediji i tabloidi, kao i deo lojalnih i vernih penzionera, i korisnika materijalnog obezbeđenja. Ovi poslednji su za neka istraživanja, ali o tome drugi put.
Silna vojska AV
Na drugoj strani ovoga Vidovdana leta Gospodnjeg 2025.našli su se goli i bosi studenti, koji već sedam meseci bojkotuju nastavu na svojim fakultetima, žrtvuju svoje karijere i živote, zahtevaju da nadležni utvrde koje kriv za pad nadstrešnice u Novom Sadu, i ubistvo 17 nevinih ljudi.
Nikada bolju, hrabriju i pametniju generaciju, čini se Srbija nije imala. Kroz silne akcije, kroz pohode Evropom i Srbijom uspeli su da ohrabre narod da ovoj tiraniji kaže ne, i dosta. Premlaćivani, hapšeni i maltretirani, oni su sve izdržali, da na dva velika skupa okupe blizu pola miliona ljudi u Beogradu. Oni su etiketirani oni su za tiraniju i tabloide tiranske ustaše i blokaderi.
Ali mladost je mladost, život i Srbija su njihovi. Iako, nekada nisu u pravu, iako neiskustvo sa hobotnicama može skupo da ih košta. Problem je i slaba i nejedinstvena opozicija koju OZNA razbija, milion je problema, Vučić izbore neće da raspiše. Za ovaj miting, sam je priznao, ubacio je svoje ljude da napadnu policiju i izazovu krvoproliće kako bi demonstrirao ono što jedino zna – nered i krv. Za to mu je pomogla odlično opremljena zlikovačka privatna policija. Sve je dogovoreno, i mladi, neiskusni studenti dobili su batine namamljeni. Kada tučete tuđe dete mislite o tome da to može biti vaše dete. I nemojte, ali pitbulovi bi i pucali u meso za sponzora svih svojih materijalnih vrednosti.
A kod Hrama Svetog Save zvonila su zvona, milodušno i ubojito. Šta li je radio Porfirije, duhovni ćaci AV i njegove Srbije?
Siniša Stojčić, Beograd
