Beograd, 7. mart 2025. godine – preksinoć, dok sam snimao “studente” kako podižu šatore ispred predsedništva, prišao mi je jedan čovek i pitao za koga fotografišem. Na to glupo pitanje ranije sam uvek odgovarao “Za sebe”, ali poučen jednim iskustvom kada sam posle takvog odgovora pretučen od grupe radikala i socijalista, ovog puta sam odgovorio “Za istoriju”. Jer, ovo je ipak bio događaj “za istoriju”.
Izgleda da ga moj odgovor nije sasvim zadovoljio, pa je postavio i dodatno pitanje – kako se zovem. To mi se baš nije nešto naročito dopalo, pa sam kratko odgovorio da mi je ime Foto-reporter. Onda je on rekao: “Ja sam Novak Đoković, a Vi ste?” Ponovio sam: Foto-reporter.
Tada me je zamolio da ga fotografišem, što sam odbio rekavši da te večeri ne snimam portrete već samo ljude koji nešto rade. Na kraju, videvši da nikako ne može da sazna ko sam, upitao me je da li njegov prijatelj može da snimi mene s njim. Naravno, kakav bih ja bio fotograf kad ne bih drugom “kolegi” dozvolio da me fotografiše. I posle tog snimanja naš razgovor se završio.
Sinoć sam prošetao po Pionirskom parku i primetio mog sagovornika sa megafonom. Saznao sam da to ipak nije bio Novak Đoković.
Dragoljub Zamurović, fotograf
