Slobodno 
Da poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH), baš proteklog vikenda nije, mada dockan, otišao u hajduke, sedmica pred nama mogla se nekome i privideti kao šansa da se, sa početkom redovnog prolećnog zasedanja Narodne skupštine, pobunjena Srbija, ali i, od Ustava i institucija odmetnuta, vlast mogu „privesti“ institucijama i dijalogu.
Jer, Vrhovna Institucija Nad Institucijama koja je uspela da prekrši čak i jednu od onih osam pripadajućih protokolarnih ustavnih obaveza (sretenjsko ordenje delio je tek 16. veljače, pošto mu je na Sretenje, od državnog ceremonijala za Dan državnosti, važniji bio stranački miting naprednjaka u Sirmijumu!) – tokom obilaska „bliskog i dalekog istoka“ Srbije, pa i Hajduk-Veljkove krajine – najavio je novu etapu puzajućeg državnog udara, tj. zakleo se da će on, posle nekakve „neuspešne obojene revolucije“, povesti „uspešnu kontrarevoluciju“, tako da će „zemlju ponovo dovesti u red“!
A onda je predsednik Srbije – moja skromna pomoć „sestrama karmelićankama“ iz Ustavnog suda, ne bi li se, makar i pet minuta posle 12, probudile iz dvanaestogodišnjeg zaveta ćutnje – u samo nekoliko rečenica, sve protivno članu 111 Ustava („Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.“), nastavio da bespovratno produbljuje front prema tri četvrtine građana koji nisu glasali za njega.
Evo samo dela užasnih uvreda, kleveta i baljezgarija koje je, u Boru i okolini, izrekao na račun studenata i građana čiji bi trebalo da je predsednik:
„Tri meseca blokada, razaranja, nerada, neodgovornosti i uništavanja… Izdržaćemo mi to, uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo… Pobedićemo ovo zlo koje nas je spolja napalo i želi da uništi našu zemlju… Nemojte da lažete narod da je vama do prava i pravde, kažite slobodno – hoćemo Vučićevu glavu!… Mi ćemo vas uskoro pozvati u Beograd, sve! Sve ćemo pozvati u Beograd, celu Srbiju, da pokažemo da Srbija nije šaka zobi koju će oni da pozobaju sa lakoćom…”
Pretio je izborima (izborima po njegovim pravilima i procedurama!), prenebregavajući u besu da on na tim parlamentarnim izborima, kao „predsednik svih građana“, ne bi, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, smeo da učestvuje: “Hoćete izbore, dobićete ih uvek i pobedićemo vas još ubedljivije. Sve može, ali mora da bude demokratski. A to da ulicom dolazite na vlast, taj film više nikada nećete gledati!”.
Pa, kako misli da to „mora da bude demokratski“, ako je Njegova Tajnica, još 25. novembra 2024, u danu kada je trebalo da se raspravlja o predlogu budžeta za ovu godinu, ukinula najvažniju instituciju zakonodavne vlasti – Narodnu skupštinu Srbije?! Upravo taj, školski primer državnog udara – protivustavna, protivzakonita, nelegalna i nasilna smena nosilaca vlasti koju sprovodi deo izvršne vlasti ili državne uprave, neki visoki državni zvaničnik ili politička frakcija vlasti, ali nikako ne obični građani – opisao sam u kolumni „Referendum o opozivu zdrave pameti“ (17.1.2025).
Kako Poglavica zamišlja da se to izvede „demokratski“, ako je – o čemu sam pisao u kolumni „Je li bilo Vuč(ev)ićeve večere?“ (4.2.2025) – predsednik Vlade, još 28. januara, „doneo neopozivu odluku da podnese ostavku“, ali ona, do dana današnjeg nije „konstatovana“ u parlamentu, a tek od dana kada se, tj. ako se „konstatuje“, teče rok da se, u sadašnjem skupštinskom sazivu, pokuša formirati nova?! I, kako to da bude „demokratski“ ako se Ustavni Uzurpator već, protivustavno, eksplicitno izjasnio: „Ne dam prelaznu vladu, ne dam tehničku vladu, ne dam, ne dam…!“
Kako to poglavica LKSNDH misli da „mora demokratski“, ako je nedržavnički, nacionalno neodgovorno, u stilu bednog političkog kukavice, isplanirao održavanje sednice Skupštine Srbije povodom presude predsedniku Republike Srpske, baš na dan za kada su najavljeni masovni studentski i građanski protesti u Beogradu? Samo još fali da toga dana, kao dodatni „prsten zaštite“, dovede i ono malo na Kosovu i Metohiji preostalih Srba…
Presuda predsedniku Republike Srpske jeste, na prvu loptu, opasna po budućnost Srpske i BiH, ali, na drugo čitanje, to što je sud problematičnog legaliteta i još spornijeg legitimiteta osudio Malog Hijavatu, liči na ishod koji je samo poželeti mogao Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) jer je došao kao idealna prilika da se pokuša skrenuti fokus pažnje sa studentske bune u Srbiji.
Jer, Bože moj, kome je danas do nekakvih romantičarskih parola o pravu i pravdi, o slobodi i jednakosti, o Ustavu i zakonu, o nadležnostima institucija i sličnim trivijalijama u trenutku kada su „Srbija i Srpska, država i srpstvo“ u opasnosti, a studentske „musolinijevske kolone spremaju marš na Beograd“?! Ili, ne dao Bog, kome je još „do rušenja Vučića, odnosno Srbije, jer Vučić je Srbija, u trenutku kada je ugrožen opstanak srpskog naroda s obe strane Drine“?!
Mali Hijavata se, sve vreme – mešajući se, čak i u lokalne izbore u Srbiji, i vređajući one tri četvrtine građana Srbije koji ne glasaju za naprednjake – bespotrebno „nameštao“ Poglavici da ga uzme kao ulog u njegovom opasnom ruletu sa delom sopstvenog naroda.
Sada je Hijavata dopustio sebi da ga Poglavica prizove u parlament Srbije pod državnim udarom čiju sednicu Poglavičina Tajnica namerno najavljuje baš na datum kada će na beogradskim ulicama protestvovati srpska mladost i budućnost.
Tako je Mali Hijavata poturen kao Poglavičina kamikaza, kao živi štit pred studentskom bunom, a Srbi iz Srpske su još jednom podmetnuti kao moneta za unutarpolitičko i unutarnacionalno potkusurivanje u Srbiji.
Podsetih u tekstu „Zašto Poglavica okreće Srbe izvan Srbije protiv Srba iz Srbije?“ (17.2.2025), na član 23 Zakona o državljanstvu Republike Srbije:
„Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.“
Status srpskog naroda izvan Srbije štiti se punom automatskom primenom i realizacijom ovog, Ustavom i zakonom, zagarantovanog prava, a ne praznoslovnom demagogijom. Zato Poglavica duguje hitan odgovor na pitanje: zašto je, do decembra 2023, samo 13.000 od milion i nešto Srba koji žive u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, dobilo i državljanstvo Srbije, kao što tvrdi Mali Hijavata?
Da taj koji Srbima u dijaspori, upravo nekakvim protivuslugama u korist njegove političke stranke, opstruiše ili uslovljava ostvarivanje ovog njihovog ustavnog prava nije baš poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice?
Poslednji put kada je Srbe iz Srpske doveo na stranački miting svog „Pokreta za blanko podršku AV-u, ma šta on, o bilo čemu, makar i protivustavno, da odluči“ – Poglavica ih je slagao da studenti nameravaju da sruše Srbiju, a opozicija da otcepi Vojvodinu.
Bog samo zna šta bi mu sve još moglo da padne na pamet. Za početak, možda Poglavica baš ove nedelje, od Tajnice koja je, u svoje nejake ruke, već uzurpirala sve prerogative najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela, sada otme njenu funkciju predsednika parlamenta.
Zato nije nemoguće da, 96 godina posle originala, ovih dana budemo slušali i „original falsifikata“:
„Mome Dragom Narodu!
Najviši narodni i državni interesi i njihova budućnost zapovedaju Mi, da se, i kao Vladalac i kao Sin ove zemlje, obratim neposredno Narodu i da mu otvoreno i iskreno kažem ono što Mi u sadanjem trenutku nalaže Moja savest i Moja ljubav prema Otadžbini.
Nastupio je čas, kad između Naroda i Kralja ne može i ne sme više biti posrednika.
U toku tolikih prošlih napora i tolikog strpljenja, koje sam pokazao u vršenju Svojih visokih dužnosti, Moju je dušu razdirao vapaj naših narodnih masa radnih i rodoljubivih, ali i namučenih, koje su rukovođene svojim prirodnim i zdravim rasuđivanjem, već odavno nazirale da se više ne može ići putem kojim se dosad išlo.
Moja očekivanja, kao i očekivanja Naroda, da će evolucija našeg unutarnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji, nisu se ostvarila.
Parlamentarni red i sav naš politički život dobivaju sve više negativno obeležje, od čega Narod i Država imaju za sada samo štete. Sve korisne ustanove u našoj Državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg narodnog života, dovedeni su time u opasnost.
Od takvog nezdravog političkog stanja u zemlji strada ne samo unutarnji život i napredak, nego i napredak i sređivanje i razvijanje spoljnih odnosa naše Države, kao i jačanje našeg ugleda i kredita u inostranstvu.
Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od Moga nezaboravljenoga Oca, ostao i Moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodni rad u Državi.
Žalosni razdori i događaji u Narodnoj Skupštini pokolebali su kod Naroda veru u korisnost te ustanove.
Sporazumi, pa i najobičniji odnosi između stranaka i ljudi postali su apsolutno nemogući.
U mesto da parlamentarizam razvija i jača dušu narodnog i državnog jedinstva, on, ovakav, kakav je počinje da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjavanja.
Moja je sveta dužnost, da svim sredstvima čuvam Državno i Narodno Jedinstvo. I ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim do kraja.
Čuvati jedinstvo narodno i celinu državnu, to je najviši cilj Moje Vladavine, a to mora biti i najveći zakon za Mene i svakoga.
To Mi nalaže Moja odgovornost pred Narodom i pred istorijom. To mi nalaže ljubav prema Otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocjenim žrtvama, koje padoše za taj ideal.
Tražiti leka tome zlu u dosadanjim parlamentarnim promenama vlade ili u novim zakonodavnim izborima, značilo bi gubiti dragoceno vreme u uzaludnim pokušajima, koji su nam već odneli nekoliko poslednjih godina.
Mi moramo tražiti nove metode rada i krčiti nove puteve.
Ja sam uveren, da će u ovom ozbiljnom trenutku svi Srbi, Hrvati i Slovenci razumeti ovu iskrenu reč svoga Kralja i da će oni biti Moji najverniji pomagači u toku Mojih budućih napora, kojima je jedini cilj: da se u što kraćem vremenu postigne ostvarenje onih ustanova, one državne uprave i onog državnog uređenja, koje će najbolje odgovarati opštim narodnim potrebama i državnim interesima.
Radi toga rešio sam i rešavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane važiti.
Svi zemaljski zakoni ostaju u važnosti, dok se prema potrebi Mojim Ukazom ne ukinu.
Na isti način donosiće se u buduće novi zakoni.
Narodna Skupština izabrana 11. novembra 1927. godine raspušta se.
Saopštavajući ovu Moju odluku Mome narodu, naređujem svima vlastima u Državi, da po njoj postupaju, a svima i svakome zapovedam da je poštuju i da joj se pokoravaju.
6. januara 1929, u Beogradu, ALEKSANDAR v.r.”
Cvijetin Milivojević
