Testament 
Napadi na tzv. studentsku listu ne prestaju. Nude se različiti modaliteti predstavljanja te liste od delimičnog do potpunog, da studenti uključe postojeću prevashodno parlamentarnu opoziciju u nju, da se ubuduće koordinišu sve akcije sa opozicijom kao priprema za izbore… A izbora nema. Bar za sada. Većina opozicije ih ni ne traži, a vlast od izbora beži znajući da im je to sudnji dan.
Kako onda. Da li je iko ikada pre raspisivanja izbora, pa čak i kad su raspisani, otkrivao imena sa liste sve do zakonskog roka za predaju. Naravno nije nikada. Zašto se sada traži da bude drugačije. Jasno je kome smeta pojave studentske liste, a još više imena koja će se eventualno tu naći. Kao da se zahteva još jedna prilika za različitu pljuvačinu same liste zajedno sa ljudima koji bi zvanično bili deo nje. Ovako se sve to ionako radi samo bez potvrde da su ti ljudi zaista na listi i kao da je javnost već počela da se izjašnjava o svima samo na osnovu glasina ili nagađanja koje stvaraju nazovi mediji i brojni stranački botovi vlasti i opozicije.
Studenti su rekli da neće objavljivati imena. Takođe, su u svom zahtevu za vanredne parlamentarne izbore pozvali sve opoziciono orijentisane partije da ih podrže u tome i stanu iza njihove liste. Osim DS i Kreni promeni, niko to nije makar zvanično učinio. Naprotiv. Studentska lista je za mnoge opozicionare postala predmet napada, konkurencija koja se na različite načine mora ukloniti ili preko dostupnih medija i društvenih mreža maksimalno diskreditovati. Sve u cilju da pomenuta opozicija i njihovi nazovi lideri ugrabe neko parče izbornog kolača za koji veruju da im pripada. A znamo rezultate. Čak i dobijene bitke su svaki put izgubili.
Kao da nikog ne zanima na čijoj je strani narod, ko zapravo može da sruši Vučića na izborima, a to prema svim relevantnim istraživanjima može jedino studentska lista. I niko drugi u ovom trenutku. Sve druge kombinacije su unapred osuđene na propast. Počev od one da delovi opozicionih stranaka postanu deo studentske liste. Onaj ko hoće da pobedi na izborima odlično zna da se tako ne može pobediti.
Stoga čude brojni pritisci na tu temu, pa se stiče utisak da osim vlasti postoje i drugi politički akteri koji imaju za cilj da svaku mogućnost za pobedu studentske liste svedu na nemoguću misiju.
Čini se da ne žele da shvate u kakvoj se situaciji nalazi Srbija i narod koji živi na ovim prostorima. I da je pobeda studentske liste na izborima poslednja prilika da se zaustavi dalje propadanje države i nacije, da se obustavi pljačka i korupcija, da jednostavno počnemo konačno da živimo normalno, osećajući se kao ljudi, a ne poniženi robovi jedne bahate i izdajničke vlasti.
U suprotnom imaćemo Radoičića sa naoružanim banditima na svakom koraku. Ono što su radili po Kosjeriću je samo pokazna vežba za ono što će sigurno uslediti ukoliko se ne uzmemo u pamet, izvršimo neophodan pritisak da do izbora dođe i podržimo bez rezerve studentsku listu. Ko to ne razume, očigledno ne shvata ništa, a najmanje kakve će posledice biti ukoliko pod hitno ne dođe do smene režima. Tu nema prostora, ni mesta za sitnosopstveničke igre predstavnika opozicionih stranaka koji osim ličnog interesa ne vide ništa drugo. Dosta je bilo sebičluka, kompleksa i sumanutih sujeta. Veliku smo cenu platili i još plaćamo za to.
Priliku koju imamo za smenu vlasti ne smemo olako ispustiti, jer ono što su pokrenuli studenti, a narod prihvatio neće imati reprizu. Pogotovu što se Vučićeva vlast u paničnom strahu od izbora raspada na svakom koraku pokušavajući da nekakvim dobro plaćenim kontramitinzima prikaže suprotno.
Sud naroda niko nije izbegao, pa neće ni ova vlast. Potrebno je samo ubrzati taj nezaustavljivi proces jer smo previše vremena nepotrebno izgubili. Kad ako ne sad. Srbija, a ne mafija.
Izbori, pa robija!
Srđan Škoro
