Evropska unija je usvojila 18.paket sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Javnost u Srbiji već 3 godine je izložena brutalnoj propagandi koja za cilj ima da predstavi rusku neuspešnu ratnu ekonomiju kao naprednu, razvijenu i prosperitarnu. Igra se dodatno komplikuje iz razloga što se opšte poznate propagandne besmilice uzimaju kao relevantne činjenice. Pa tako imamo apsurdnost da se uz pomoć zanimljive statistike ruska ekonomija predstavlja kao vodeća svetska ekonomija dok je u stvarnosti Rusija čini manje od 2% globalnog bruto domaćeg proizvoda, a njena ekonomija se rangira kao 11. na svetu. Manipulacija leži u promociji rangiranja ruske ekonomije prema paritetu kupovne moći (PPP) po glavi stanovnika koju ćemo u ovom tekstu detaljno raskrinkati pregledom relevatnih podataka. Rangiranje prema paritetu kupovne moći predstavlja pokazatelj poput onog „više lošije muzike, a za manje novca“.
Rusija je najveća zemlja na svetu po resursima, ali prosečan stanovnik živi na nivou najsiromašnijih zemalja. Čak i nakon najavljenog povećanja za narednu 2026.godinu minimalna plata u Rusiji će biti manja nego trenutno u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Rusi beznadežno zaostaju za zemljama EU gde je minimalna zarada 551evra (Bugarska), što je višestruko veće nego u Rusiji. Od evropskih zemalja postsovjetskog prostora, Ruska Federacija je samo malo ispred Ukrajine i Moldavije da čak ni prilagođavanje troškovima života ne čini rusku minimalnu platu konkurentnom jer ona će ostati niža od skoro svih evropskih minimuma. U Rusiji, kupovna moć od 200-300 dolara nije veća nego u Albaniji (sa njenim minimumom od 406 evra ili ti 450 dolara). Kada rublja devalvira, a to se dešava svakih pet do sedam godina, minimalna zarada u dolarima naglo pada, a rusi postaju siromašniji, čak i ako se plata u rubljama ne menja. Račun u stranoj valuti neće rasti, ali u rubljama na čekovima u prodavnicama – sve raste pre roka otplate. Plata u iznosu minimalne zarade od 27 hiljada rubalja u 2026. godini (244,75 evra) je preživljavanje, a ne pristojan život. U Moskvi i Sankt Peterburgu je fizički nemoguće preživeti sa ovim novcem, a u regionima je to na ivici gladi. Minimalna plata nije za „nekoga tamo“, već je za sve. Svako može da završi na minimalcu i to će biti veoma neprijatno. Realna ekonomija je životni standard ljudi, a ne lepi izveštaji. Ruska centralna banka je počela da štampa 15 biliona rubalja kako bi podržala tekuće ratne napore, potez koji će verovatno izazvati finansijski kolaps. Prema snimcima ekrana interne prepiske Ruske centralne banke od 7. jula 2025. (ukrajinska hakerska aktivnost), guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina izdala je poverljivo naređenje da se do oktobra odštampa 15 biliona rubalja, u apoenima od 1.000 i 5.000 rubalja.
Zvanično, navedeni cilj je „stabilizacija inflacije“ i „finansiranje prioritetnih rashoda“. Međutim, istraživači tvrde da je pravi cilj finansiranje rata, podrška naporima za mobilizaciju i održavanje privida društvene stabilnosti. Akcija je bez presedana po razmerama: za tri meseca, obim gotovine u opticaju u Rusiji će se udvostručiti, fenomen koji nije viđen čak ni tokom finansijske krize 1998. godine. Za kontekst, izdavanje 3 biliona rubalja 2022. godine dovelo je do skoro dvocifrene inflacije. Trenutni plan, koji uključuje pet puta veći iznos, očekuje se da će imati daleko veće posledice, kako ističe Newsader. Projekcije ukazuju da će se Rusija do zime suočiti sa ozbiljnim inflatornim šokom, koji će karakterisati pad rublje, rast cena, nestašice, odliv kapitala, ilegalne finansijske šeme i široko rasprostranjeno siromaštvo. Analitičari sugerišu da je Centralna banka svesna predstojećeg finansijskog kolapsa, ali krije rizike od javnosti.
Minimalna plata u Rusiji je niža nego u najsiromašnijim evropskim zemljama. Dok propaganda govori o „četvrtoj ekonomiji na svetu“, prosečan Rus može samo da sanja o platama estonaca, litvanaca, albanaca ili rumuna. Ministarstvo rada Ruske Federacije predložilo je povećanje minimalne zarade na 27.093 rublje od 1. januara 2026. godine. U 2025. godini minimalna zarada u Rusiji biće 22.440 rubalja, što je oko 244,75 evra po trenutnom kursu.
Referentna minimalna zarada prema podacima Eurostata za 2025. godinu (u evrima, bruto – pre oporezivanja):
Minimalne zarade za postsovjetske zemlje:
Rusija -216€
Ukrajina – 184€
Kazahstan – 160€
Moldavija – 180€
Minimalne zarade više od 2.000 evra:
Luksemburg – 2.638 evra
Irska – 2.282 evra
Holandija – 2.193 evra
Nemačka – 2.161 evra
Belgija – 2.070 evra
Minimalne zarade između 1.500 – 2.000 evra:
Francuska – 1.802 €
Minimalne zarade između 1.000 – 1.500 evra:
Španija – 1.323 €
Slovenija – 1.254 €
Poljska – 1.091 €
Litvanija – 1.038 €
Portugalija – 1.015 €
Kipar – 1.000 €
Minimalne zarade između manje od 1.000 evra:
Hrvatska – 970 €
Grčka – 968 €
Malta – 961 €
Estonija – 886 €
Češka – 826 €
Slovačka – 816 €
Rumunija – 814 €
Letonija – 740 €
Mađarska – 710 €
Bugarska – 551 €
Minimalne zarade za Evropske zemlje kandidate za članstvo u EU:
Crna Gora – 532 evra (podaci za 2024. godinu)
Severna Makedonija – 406 evra (podaci za 2024–2025. godinu, planirano povećanje)
Albanija – 400 / 430 evra (u 2024. godini bilo je 390 evra, planirano povećanje)
Pregledom javno dostupnih podataka vidimo da je ruska minimalna zarada jedna od najmanjih u Evropi. Kako je to moguće? Oni se predstavljaju preko svoje propagande da su ekonomska i vojna supersila, a imaju manju minimalnu zaradu i od Albanije. Ovo je padanje licem u prašinu za rusku ekonomiju.
Ovo nam prikazuje direktnu procenu efikasnosti ruske vlade. Posle 25 godina sa Putinom na čelu, a zemlja im je i dalje siromašnija od Albanije, vlada koja nije u mogućnosti obezbediti svojim građanima ni plate na nivou Istočne Evrope i Balkana. Gde je ekonomski rast i šta je sa Putinovim obećanjem da „neće biti oružja na račun putera i jaja“?
Zaključak jeste da na žalost čak i sada, 22.000 rubalja (239,88 evra) je gola egzistencija, a do 2026. godine, inflacija će pojesti sve. Ne živi se sa 27 hiljada, nego se teškom mukom preživljava. Šta je sa decom, lečenjem, odećom? Rusija gubi tehnološku i ekonomsku utakmicu i to na dugoročne staze jer je sama odabrala strategiju iscrpljivanja.
Tekst: czsa.org
