Sve je na njemu ličilo na legendarnog Dok Holideja, ali kao jeftina imitacija. I taj dolazak posle tobožnjeg bežanja od radikala, i Tomina nastojanja da ga povrati u jednu radikalsko – naprednjačku opciju koju su finansirali demokratski tajkuni.
I izgled, osim naočara i opasanih pištolja iz špageti western. Prvo, prvi potpredsednik Vlade, kod Ivice koferčeta. Koncetracija moći, i novca, a zatim mediji, mediji, servisiranje trivijalština gladnom i neukom narodu. Pa Premijer, potonji Predsednik, i tako, potrošiše nam jeftino još jednu deceniju života vešti imitatori.
Primio je sav otpad ove zemlje. Najveće lopove iz Demokratske stranke kao zahvalnost, pa mekšu, tvrda mu sama prišla, radikalska struja. I sve tetovirane i nabildovane navijače. Novu kastu batinaša spremnih da na njegov mig biju i prebiju.
Tako u svim izbornim procesima. Ideš, apeluješ, biješ, izbore moraš da dobiješ. Dovlači narod, skoro svi elektronski mediji i štampani Njegovu holidejevsku fotku, zaduživanje enormno. Mislim da i Kinezima treba vremena da izračunaju. Dovedi, upiši u birački, glasaj i snimi glas. I vodaj po celoj Srbiji sve primljene na određeno, penzionere zatucane koji ga vole više od dece svoje.
Dok Holidej je “došao tiho i otišao u legendu” Ovaj naš jeftini, neće da ide, posle okupacije Pionirskog parka i batinjanje dece od strane njegovih pretplaćenih žandara i ubaćenih životinja, neće, mirno neće napustiti vlast. On je pasionirani vlastoljubac – diktator.
I ima svoju kastu pristalica, prepoznaju se u gradu po crnoj majici i kačketu.
Siniša Stojčić
