Evo ga kraj leta, a krajem proleća, u dva mala mesta u Srbiji, u Kosjeriću i u Zaječaru, održani su lokalni izbori. Da smo iole normalna država ta informacija bi zanimala isključivo statističare, jer koga je realno briga ko će u Kosjeriću, mestašcu od manje od četri hiljade duša da naplaćuje pijačarinu, ovako, čitava javnost Srbije je nedeljama bila na nogama.
Teško da je moglo da vam promakne kakvih je sve pritisaka na lokalno stanovništvo bilo, koliko neskrivenog podmićivanja, šleperi koječega, što je naravno krivično delo, osim ako šef sekte ne odluči drukčije, pošto se on za sve u državi pita. Nije manje frke bilo ni u Zaječaru, u kojem je posle brojnih žalbi na neregularnosti Viši sud poništio konstitutivnu sednicu skupštine opštine, a po žalbi lokalne grupe građana „Promena u koju verujemo – Uglješa Đuričković – Dragana Rašić“ i tako suspendovao potvrđivanje odborničkih mandata.
Kako sekta bitangini svedoci veruje samo u sud svoje partije, odnosno u šefa sekte, ova grupa drumskih razbojnika, ne znam kako drukčije da ih nazovem, jer kako nazvati grupu koja je uz pomoć nekih s koca i konopca skupljenih tipova pod firmom nekakvog privatnog obezbeđenja pokušala da protiv sudske odluke imenuje načelnike i direktore preduzeća, tj, da protivzakonito upravlja gradom Zaječarom, ponavljam, uprkos odluke Višeg suda u Zaječaru koji je nadležan i koji je poništio izbore! Za vreme ove hajdučije oko zgrade opštine bilo je ko zna koliko nindža kornjača, a zašto, s kojom namerom?
Nešto slično je sredinom tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj radio jedan austrijski moler, odnosno njegova partijska vojska i nije na dobro izašlo…
Sad vi meni recite, u čemu je razlika između SS (nacističke, partijske policije) i ove razbojničke družine koja je apsolutno ilegalno okupirala lokalnu skupštinu i pokušala da se samoproglasi za gradske čelnike osim što se radnja nije dešavala u Minhenu, nego u Zaječaru?
Da bi bili baš jednaki sa SS trupama nedostaju masovna ubistva? Super, pa da čekamo, da im damo fore?
Slični tipovi sa fantomkama, sa i bez policijskih značaka napadaju građanstvo koje je prinuđeno da na ulicama već deset meseci traži pravnu državu. Jednoj devojci su njih četvorica bejzbol palicom slomili vilicu, Bitanga ih je nazvala junacima i abolirala!? Četvorica na devojku i palica i oni su junaci? Koliko govno treba neko da bude da nešto slično izgovori? Govno. I još jednom, govno.
Kao neko ko Srbiju želi kao slobodnu, što podrazumeva i kao pravnu državu, u kojoj zakoni važe za sve, da nema „jednakijih“ kao kod Orvela, što znači da ako policija nije u stanju da sprovede sudske odluke ili ne namerava da preduzme išta protiv ove i ovakve hajdučije sekte Bitangini svedoci, ponavljam, AKO POLICIJA NIJE U STANjU i ako je u njoj korupcija tolika da se na sve ovo i dalje prave blesavi, onda očekujem da reaguje vojska, a narod veruje svojoj vojsci, iako ne zna da (li) je ima. Nego, kad ste poslednji put videli srpskog vojnika, a da nije u seriji Vojna akademija?
Sad skoro po pravilu ide jedna poučna priča, iako vam je ovo o vojsci sigurno zastalo u grlu. Vi što znate, nadam se da ne zamerate.
Svojevremeno je jedan Nemac, luteranski sveštenik, zvao se Martin Nimeler, u početku otvoreno podržavao Adolfa Hitlera, ali se posle usprotivio toj sumanutoj „arijevštini“ i zato dopao logora. Nekako je preživeo, navodno zahvaljujući nekim vezama u toj istoj nacionalsocijalističkoj partiji ili zahvaljujući parama, nacisti generalno nisu bili gadljivi na pare. Bilo kako bilo, Nimeler je na Uskrs 1946. godine, na propovedi u Kajzerslauternu, recitovao pesmu pod nazivom:“Šta bi Isus Hrist rekao“, a u vezi sa apatijom Nemaca prema nacističkom okrutnošću, pesmu koja je postala planetarno poznata:
„Kada su nacisti došli po komuniste,
Ja sam ćutao,
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvarali socijaldemokrate,
Ja sam ćutao,
Jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
Ja se nisam pobunio,
Jer nisam bio sindikalac.
Kad su došli po mene,
Nije preostao niko da se pobuni.“
Valjda me čitajući ovo neće neko proglasiti za komunistu? Ne podnosim komuniste, mislim da su veliko zlo, da su Srbiji više zla od nacista naneli, ali nije suština u tome. Bitanga koja je temeljno proučavala glavnog propagandistu nacizma, Jozefa Gebelsa, a čija je jedna od glavnih ideja – vodilja „Optuži protivnika za ono što ti radiš“ sve političke protivnike je proglasio za naciste, fašiste i ustaše, a ja se pitam znaju li Bitangina deca kako je Gebels skončao, kao i njegova žena i njegovo šestoro dece?
Braćo, zemljaci, naravoučenije dopišite sami.
Branislav Markićević
