Zahvaljujem na pažnji koju je izazvao moj tekst, posebno Sremskomitrovački portal iako bih mnogo radije da su naslovne strane i komentari rezervisani za vapaje za boljim uslovima rada u zdravstvu, a ne za spinove o tome gde je lekaru mesto.
Nažalost, svakodnevno se suočavam s posledicama onoga što vi zovete „medijskom slikom“, a ja nazivam – zagađenjem svesti.
Kada pacijent uđe u ambulantu sa vidnim znakovima panike, a u rukama drži novinski naslov koji mu “dokazuje” da ga niko neće spasiti, vi to možda nazivate slobodom medija – ja to nazivam pacijent u krizi, koju neko mora da zbrine.
Taj neko sam – ja.
Zahvaljujem na pažnji koju je izazvao moj tekst, posebno Sremskomitrovački portal iako bih mnogo radije da su naslovne…
Posted by Svetlana Cvijanović Krstić on Уторак, 29. јул 2025.
Nazvati moju metaforu o „preteranoj dozi Informera“ dijagnozom, i na tome graditi celu optužnicu, znači svesno ignorisati očigledno – da sam govorila o društvenoj patologiji, ne o kliničkoj.
Da sam upotrebila ironičan ton jer medicina više ne počinje na vratima ordinacije, već u medijima koji kroje stvarnost, pa je lekarska dužnost da se čuje i naš glas.
Kažete da sam napisala tekst u ime svih lekara.
Nisam.
Ali sam ga napisala u ime svih nas koji danima i noćima gledamo posledice straha, agresije, anksioznosti i teorija zavere koje su na neodložnom prijemu češće nego infarkt.
Kažete da lekari treba da leče.
Da, i činim to.
Ali da bi neko bio izlečen, mora najpre da veruje da je bolest izlečiva.
Ako je čovek izložen stalnoj medijskoj torturi koja mu to poverenje oduzima, možda više ni infuzija ne pomaže.
Zato ću, ako treba, i dalje podizati glas.
Ne protiv ljudi – već protiv sistema koji stvara bolesne ideje, a onda ih ubacuje u zdrava tela.
Jer biti lekar nije samo staviti ruku na puls. Nekad moraš staviti prst na uzrok.
dr Svetlana Cvijanović
p.s.obožavam kvazinovinare po direktivi
