U ovoj zemlji bolest ne bira, ali privilegije biraju – i to vrlo precizno.
Patrijarh Pavle – skromnost koja se pamti
Nekada su veliki ljudi birali skromnost. Patrijarh Pavle, koga su svi voleli, proveo je svoje poslednje dane na Vojnomedicinskoj akademiji – tiho, dostojanstveno, sa narodom i među narodnim lekarima.
Nije tražio posebne uslove. Nije tražio povlastice. Njegove reči odzvanjaju i danas:
„Ako narod ide tamo, i ja idem tamo.“
Političari i brza traka do Kamenice
A danas? Danas gledamo političare kako pod rotacijom prelaze stotine kilometara da bi završili u Sremskoj Kamenici.
Primer? Goran Vesić. Pa onda i Nebojša Šurlan.
Institucija u Kamenici je sjajna, nema sumnje – ali običan čovek?
On čeka šest meseci, godinu dana za pregled. Osim ako ne doživi infarkt. I to uglavnom ako je iz Vojvodine, jer odatle ih mi prebacujemo.
Pa zašto onda političari, iz Beograda, zaobilaze sopstvene bolnice i hrle u Kamenicu?
Šta nije u redu sa beogradskim klinikama?
Imamo vrhunske državne klinike u Beogradu. Imamo stručnjake svetskog ranga.
Zašto političari beže od njih?
Zašto nakon „hitne drame“ završavaju na privatnim klinikama, gde se obavljaju „rutinske intervencije“?
Tako je i Vesić „operisan“ privatno – po kojoj liniji i po kom kriterijumu?
Bolest ne bira, privilegije biraju
Da ne grešim dušu – za ministra Glišića, mlad čovek, ako je istina da je doživeo šlog, želim mu brz oporavak. Bolest ne bira.
Ali privilegije biraju.
I to vrlo precizno.
Lekar sa terena: svi smo jednaki samo kad ležimo
Ja, kao lekar, pod Hipokratovom zakletvom, lečim svakog. Bez izuzetka.
Ali da budem iskrena – kao lekar Hitne pomoći „obožavam“ kada na terenu čujem onu čuvenu rečenicu:
„Znaš li ti ko sam ja?“
Ne, ne znam. I ne zanima me. Za mene ste pacijent. I tako bi trebalo da bude svuda.
Dve trake – jedna za privilegovane, druga za ostale
Sve dok to ne postane pravilo, ostaje gorak utisak: zdravstveni sistem ima dve trake.
Jednu za privilegovane. Drugu za sve ostale.
A u toj drugoj se čeka. Dugo.
Zdravlje ne sme da zavisi od funkcije, političke moći ili poznanstava. Zdravlje je osnovno ljudsko pravo, a ne privilegija.
Sve dok se ne izborimo za sistem u kojem su svi jednaki pred bolešću – i pred lekarom – ostaće nam samo gorčina i osećaj nepravde.
dr Svetlana Cvijanović
