Granice

Javno praktikovanje morala, kao način bavljenja politikom u staroj Grčkoj imao je za cilj pravičnost i etiku. Da u političkom delovanju odluke ne budu podređene ličnom i kratkotrajnom, nego zajedničkom, opštem i večitom. Istina je uvek tu, načela su uvek tu, samo je pitanje da li ćemo se mi držati tih principa ili ne.

Nije lako držati se istine, niti je lako svoje lične interese podrediti većini, niti se saglasiti sa nečim sa čime se inače nikada ne bi usaglasili i podržali, ali nije lako ni napraviti kuću od temelja, održavati imanje ili upravljati gazdinstvom, a posebno nije lako napraviti uspešan i dobar sistem međuljudskih odnosa. Odnosi među ljudima pre svega se zasnivaju na poverenju, koje gradi običaje i dobre prakse iz kojih se vremenom iznedre suštinu jednog društva. Ceo taj sistem odnosa, verovanja, poverenja i vrednosti vremenom postaje naša nadgradnja koja stoji iznad svih nas kao zajednička nadstrešnica. Kao krov naših delatnosti, naših vrednosti, naših verovanja. Nadstrešnica koju uvek treba održavati i o njoj brinuti, negovati vrednosti koje sami proklamujemo, da nam se nadstrešnica verovanja ili zabluda ne bi svima sručila na glavu. 

I pitam se koliko puta je srpski narod menjao, rušio i ponovo zidao svoju političku i društvenu nadstrešnicu? Koliko puta u svojoj dugoj i bogatoj istoriji? Šta smo uspeli da sačuvamo od uništenja? Šta smo negovali i o čemu smo brinuli? Da li smo ikada podvukli za sebe, ili za sve nas, neke standarde, granice preko kojih ne idemo? Odakle ta potreba da sve počinje od onih koji se domognu grama vlasti? Je li ta potreba u ljudskoj prirodi, to jest u nama samima, ili je to odgovornost onih koji rukovode, ili odgovornost onih koji biraju? 

Politika je svuda. I kada se ne baviš njom, ona se bavi tobom. 

A kako se mi bavimo politikom, odnosno, kako se mi bavimo odnosima međi nama i u koje vrednosti danas verujemo. Da li javno praktikujemo moral, kao stari Grci ili moralnim principima nema mesta u srpskoj politici, kao što je propagirao Makijaveli? Ako analiziramo govor i pismo kojim se služi i vlast i opozicija, možemo saznati i moral i suštinu politike svakog, pa i našeg vremena. Svako vreme ima svoje breme (kaže naš narod), odnosno svaki oblik vlasti ima svoj narativ (kaže Rolan Bart). 

Moć. Moć nad drugima je mnogima pomutila razum, osećaj za stvarnost, a pogotovo osećaj za druge, za drugačije mišljenje. Negovanje različitosti je na potpino suprotnoj strani moći. Gde su granice? Monopol političke moći stvara jezik i način komunikacije koji se potpuno odvaja od društvene stvarnosti. Odrođen od mišljenja i logike. To je jedna od glavnih odlika autoritarnih sistema, kaže Endru Hejvud. I tako dolazimo do toga da se oni koji imaju moć sukobljavaju sa onima koji imaju drugačije mišljenje, odnosno svoje mišljenje. Sukob onih koji žele da potčine druge i onih koji žele slobodu. Sukob onih koji žele da potpuno kontrolišu tuđe živote i onih kojima drugi ne smetaju, već u međuljudskim odnosima vide razne dobre i životne mogućsnoti.

Ili je danas u srpskoj politici jednostavno i prosto, kao što je zapazio ili čak verovao i sam Volter „“Nije li politika zapravo samo veština da se laže u pravi čas?” 

A šta je sa nama danas – šta je suština ove generacije Srba, ove generacije građana Srbije?

Gde je vlast, gde je opozicija, gde je društvo, a gde su građani. A gde su moje demokrate? Gde je ovde u Srbiji čovek? Ima li ga?

Za vlast znamo da je autoritarna, za društvo da je željno promena, željno izvesnosti i poštovanja i razumevanja. A gde je tu opozicija Srbije? Za opoziciju slobodno mogu reći: “Čini mi se da je politika već nekoliko godina, ili možda čak i predugo, bila previše koncentrisana na levo i desno umesto na ispravno i neispravno”, kao što je u nekim drugim vremenima zabeležio američki pisac Richard Armour.

Jer, ako hoćemo poštovanje dogovorenog, poštovanje procedura i zakona, ako hoćemo demokratiju, birajmo časne i moralne, a ne nasilne, organizovane lažove i prevarante. Jer demokratija je kada vladaju časni, a ne imućni. (Aristotel).

I upravo na ovoj granici morala i potpunog društvenog nemorala i korupcije, stasava nova snaga društva, iznikla između svakodnevnog haosa i racionalnog verovanja u etiku. 

Izjave i narativi, jezik koji koriste, primere koje navode, citate u koje veruju, studenti Srbije su potpuna i sušta suprotnost ukorenjenoj korupciji, zluradosti, laganju u pravi čas… Ovi mladi ljudi stoje nasuprot decenijama nagomilane težine zla koja je opteretila nadstrešnicu društva i koja samo što nam se svima tragično ne sruši na glavu. 

Šta ćemo da biramo, šta ćemo da stvaramo u danima pred nama? Da li ćemo pobediti onu primitivnu prirodu čovekovu da zadovoljava svoje potrebe i nagone ili ćemo samo nastaviti lanac rušenja nadstrešnica našeg društva?

Verujem da ovo probuđeno društvo pod naletom energije i načela mladosti Srbije ima snage da izgradi sistem o kojima pričamo decenijama, pa čak i vekovima, ali ga nikada nismo izgradili. 

Kao kad teča koji svake godine za slavu dobije mesto u čelu stola i celu slavu priča šta bi i kako bi on, a prstom nije mrdnuo, osim što je u životu radio samo i isključivo samo za sebe i svoje blagoutroblje, dok su se ostali gosti na slavi bavili nekim svojim poslom. Pa se onda jedne godine na slavi gosti dogovore da teči prirede iznenađenje, pa organizuju cepanje drva iza kuće, da im teča pokaže kako to treba da se radi. Em će teča da dobije išijas, em će da se razveju sve te „moćne priče“ koje su godinama gušile i ubijale svaku nadu u bolji život.

Ne smemo biti po strani u ovim danima nove nergije i danima promena. Svako od nas neka izabere svoje granice pristojnosti i vrednosti u koje veruje. Zasucimo rukave i borimo se za stvari u koje verujemo.

„Najmračnija mesta pakla rezervisana su za one koji budu neutralni u kriznim vremenima.“
Dante Alighieri

Pobedimo ograničenja u nama. Postoji mnogo bolji život iza ovih nametnutih godina zla. Granice pristojnosti su odavno pređene. Koliko god da postoje brojne prepreke, interesi, organizacije, drugi ljudi i okolnosti, pokažite svojim stavom da i vi verujete u etiku. Imamo samo ovaj jedan život. Borimo se za njega, jer 2025. godina će biti godina mnogih promena.

Miodrag Gavrilović