Među onima kojima naša država nije priznala status umetnika od nacionalnog značaja, koji su ostali bez nacionalnih penzija i ove i nekih prethodnih godina, sada je i glumica Gorica Popović koja je svojom umetnošću glume obeležila našu pozorišnu i filmski umetnost.
Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predlog komisije o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024, a vrhunska dostignuća i priznanja koje je Gorica Popović ostvarila, kako se može zaključiti, nisu zadovoljilla „kriterijume“ ove komisije, ali pevaćica Zorica Brunclik jeste.
Tako se ona našla u društvu književnice, pozorišne rediteljke, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednice Srpskog PEN centra Vide Ognjenović, višeestruko nagrađivanog reditelja na svetskim i domaćim festivalima Gorana Markovića čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, i pisca Dragana Velikića, dvostrukog dobitnika Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, jednog od najprevođenijih na strane jezike.
„Sebe ću da izuzmem, ali je sramota da ljudi kao što su Vida Ognjenović, Goran Marković i Dragan Velikić nisu zaslužili status umetnika od
nacionalnog značaja i nacionalnu penziju. Srećna sam i ponosna što sam u njihovom društvu“, kaže za Danas Gorica Popović.
„Ima u ovom izboru i ljudi koji su časno zaslužili nacionalnu penziju, i jako mi je drago zbog njih, ali ima i puno apsurdnih imena. Moram da bkažem da nisam preterano iznenađena tim negativnim odabirom ovogodišnje komisije, kao ni onih prethodnih nekoliko godina“, smatra jedna od naših najpopularnijih glumica.
„Ne bih da nabrajam dela Gorana Markovića, ili Vide Ognjenović i Velikića, koje su sve visoke nagrade dobili, najvažnije, i koliki su ugled svojim umetnostima doneli našoj kulturi i ovde i u inostarnstvu. Ali očigledno je da to uopšte nije tema za ljude koje sede u tim komisijama i odlučuju, oni se vode nekim drugim kriterijumima, i neka im je na čast. Tužno je i smešno sve ovo što se dešava, i koliko su isponižavani najvredniji ljudi u raznim profesijama, ne samo umetničkim“, smatra Gorica Popović.
„Zanimljivo“ je, recimo, da su među onima kojima je naša država dala status umetnika od nacionalnog značaja, izjednačavajući estradu i vrhunsku umetnost i kulturu, pored Zorice Brunclik, i Branimir Đokić, instrumentalista na harmonici, Miloš Mijatović, kompozitor novokomponovanih pesama i harmonikaš, ili Tomislav Nikolić, kompozitor i gitarista grupe „Kerber“.
Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, slikara Aleksandra Cvetkovića koji po ocenama istoričara umetnosti nikada nije bio u prvoj garnituri naših likovnih umetnika, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.
Foto: FoNet Fusioncommunications
