Poznati srpski i jugoslovenski režiser Goran Marković objavio je da je dobio otkaz na fakultetu u Novom Sadu.

Njegov status na Fejsbuku prenosimo u celosti:

Poštovani gospodine dekane,

Drage kolege i studenti Akademije Umetnosti u Novom Sadu

Danas mi je stigla informacija, posredstvom studenata na doktorskim studijama, kako više ne radim kao profesor na predmetu Poetike velikih reditelja 1 i 2. Da mi tu vest nisu privatno prosledili ne bih ni znao da sam otpušten.

Ja sam ugovor o produžetku mog angažmana potpisao prošle jeseni ali mi je javljeno, posle tregedije u Novom Sadu i početka studentske blokade Akademije, da se nastava, zbog poznatih događaja, odlaže do daljeg. Od tada niko sa Akademije više nije kontaktirao sa mnom. Sve do danas, kada sam preko Viber poruke mojih studenata saznao da na tom predmetu rade izvesni Szilard Antal i profesor Kraljačić.

Niko od njih dvojice nije ni pokušao da stupi u kontakt sa mnom, da se informiše o nastavi koju na tom predmetu obavljam dugi niz godina već se od studenata traži informacija kakvi su zadaci koje sam ja postavljao kao deo prakse?

Pretpostavljam da je ova odluka donesena zbog moje podrške studentskim protestima i javne izjave da neću raditi dok traje blokada fakulteta, kao i hapšenje studenata i profesora. Ali nisam rekao da neću raditi svoj posao, onaj isti za koji me je Akademija angažovala, potpisala sa mnom ugovor i nikada ga nije raskinula.

Uzgred, ni jedan jedini dinar, predviđen kao honorar za obavljanje nastave, Akademija mi do danas nije isplatila. Ali to je nebitno, ja sam se i onako uvek šalio kako u Novom Sadu, s obzirom da živim u Beogradu, radim samo za benzin, putarinu i kazne za prebrzu vožnju.

Da se razumemo još o nečemu. Kada biste me sada pozvali da produžim sa nastavom ne bih na to pristao, ni direktno, niti on line, sve dok traje blokada fakulteta, dok policija hapsi i nemilosrdno prebija studente i pobunjene građane u Novom Sadu i ostalim gradovima Srbije.

Moja je građanska, akademska i ljudska dužnost da ne učestvujem u simulaciji normalnog života u zemlji koja je sve osim normalna. Želim na kraju da vam samo kažem kako se u mom slučaju niste poneli civilizovano, kao što pristoji Akademiji Umetnosti iz Novog Sada, i da mi je žao što se rastajemo na ovako nepristojan način.

Pozdrav svim studentima i kolegama koji se, uprkos teroru, drže kao heroji.

Goran Marković, profesor emeritus