Dnevni list “Novosti” objavio je fotografije pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića, studenata koji učestvuju u blokadama fakulteta, a ovaj nezakoniti potez režimskog tabloida naišao je na osudu javnosti. U naslovu, ovaj medij je insinuirao da “Hrvati predvode proteste”, što se uklapa u širu kampanju pojedinih tabloida da ospore legitimitet studentskih demonstracija.
Advokat Stefan Ćorda oštro je osudio ovaj čin, navodeći da su urednik i novinar lista potencijalno počinili tri krivična dela za koja u najtežim oblicima zakon predviđa ukupnu kaznu zatvora od 10 do 15 godina.
“U ovom slučaju je izvršeno krivično delo Neovlašćeno objavljivanje tuđih ličnih i privatnih podataka, za koje je propisana kazna do tri godine. Teži oblik ovog dela nastaje ako se ono izvrši putem medija, javnog informisanja ili društvenih mreža. Pored glavnog urednika, odgovornost bi trebalo da snosi i sam medij koji je objavio ove podatke. Takođe, postoji i prekršajna odgovornost, koja podrazumeva novčane kazne zbog kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima”, objašnjava Ćorda za Nova.rs i dodaje:
“Objavljivanje ličnih podataka uz senzacionalističke naslove vrši pritisak na studente koji koriste svoje pravo na miran protest.”
Advokat naglašava da je jedino što student može da uradi to da podnese privatnu krivičnu tužbu protiv medija, glavnog urednika, a eventualno i protiv novinara.
“Takođe, može se podneti prijava za ugrožavanje sigurnosti, o čemu bi trebalo da odlučuje tužilaštvo. Međutim, u praksi, s obzirom na to ko bi trebao da obavlja svoj posao, to je teško očekivati. Dakle, to ostaje u domenu teoretskog razmatranja. Postoje elementi za to krivično delo, ali ne možemo očekivati da do toga dođe. Ipak, student ima pravo da podnese privatnu krivičnu tužbu. Za ovo krivično delo predviđena je kazna do tri godine zatvora, uz novčanu kaznu koja se gotovo uvek izriče“, kaže naš sagovornik i dodaje:
“Dolazimo do pitanja ko je omogućio pristup ličnim podacima, a takve podatke može da podeli više ljudi. Pored nekoga iz MUP-a, lične podatke možda može pružiti i neko iz Uprave fakulteta ili studentske službe. U tom slučaju, krivičnu prijavu trebalo bi podneti i protiv NN lica unutar fakulteta, rukovodilaca službi, kao i protiv rukovodilaca MUP-a, odnosno načelnika MUP-a koji je nadležan za izdavanje ličnih karata i putnih isprava“.
Prema rečima advokata Ćorde, krivično delo je učinjeno sa obe strane – ne samo od strane urednika, već i od onih koji su imali pristup i koji su mogli da daju takve lične podatke.
„Po mom mišljenju, veoma je važno i krivično delo Izazivanja rasne i verske netrpeljivosti. Iz mog iskustva, u ovakvim situacijama obično podnosim prijavu Povereniku za informacije o ravnopravnosti, uz pritužbu. U 99 odsto slučajeva, Poverenik zatim sam podnese krivičnu prijavu za ovo delo. Student bi takođe mogao da podnese predstavku Poverenici za ravnopravnost, a nakon toga bi mogla da se podnese i krivična prijava zbog širenja rasne i verske netrpeljivosti, za koje je zaprećena kazna do 5 godina zatvora“.
Kako kaže advokat Ćorda, kazne zatvora zavise od oblika krivičnog dela. Ako bi se radilo o osnovnom obliku ovih krivičnih dela, ukupna kazna ne bi mogla da pređe 8 godina i 11 meseci. Međutim, ističe da, ukoliko bi tužilaštvo smatralo da se radi o najtežem obliku krivičnih dela, kazna bi mogla biti od 10 do 15 godina zatvora.
“U svakom od ovih slučajeva, studenti imaju pravo da podnesu tužbu za naknadu štete protiv glavnog urednika i protiv medija, pri čemu se u sudskoj praksi dosuđuje naknada i do 100.000 dinara. Ako nastave sa ovakvim tekstovima, svaki student treba da ih tuži. Ne znaju kako će da izađu na kraj sa studentima, sa nečim što je tako čisto, jasno i direktno. Tužba za naknadu štete je mnogo brža i izvesnija, jer sudovi vrlo brzo sprovode takve postupke, u poređenju sa krivičnim“, navodi on.
FOTO: Fonet/Društvene mreže
