Ponedeljak je bio naporan dan u Njujorku, u sedištu Ujedinjenih nacija, i greške su bile neizbežne. Pred Generalnom skupštinom UN su bila dva nacrta rezolucija povodom treće godišnjice rata u Ukrajini. Prvi nacrt je spremio Kijev uz podršku članica EU, Ujedinjenog kraljevstva i nekih egzotičnih dodataka poput Mikronezije.
U tom se dokumentu govorilo o „ruskoj invaziji“, o „ukrajinskom teritorijalnom integritetu“, o „odgovornosti za zločine“. Drugi predlog je spremio Vašington, i u njemu samo zažalio zbog izgubljenih života i pozvao na ekspresni mir. Generalna skupština je prvi predlog prihvatila odmah, mada znatno manje ubedljivo nego pre dve godine, kada je glasala o sličnom tekstu. Drugi nacrt je prihvatila nakon što je odbila moskovske amandmane (o potrebi da se reše „suštinski uzroci konflikta“) i prihvatila briselske (o invaziji i integritetu). Vašington zbog tih amandmana nije glasao za sopstveni predlog u GSUN, ali je izvorni tekst odneo u Savet bezbednosti, gde je prihvaćen.
Ko se u tome ne bi izgubio? Aleksandar Vučić je istog dana izjavio da nam se baš to dogodilo, i da smo pogrešili glasajući za ukrajinsku rezoluciju. Smatra da je trebalo da budemo uzdržani, kao što smo se uzdržali spram američke ideje.
„Mislim da je Srbija napravila grešku. Izvinjavam se građanima zbog toga. Sam snosim krivicu, valjda sam umoran i opterećen, i ne mogu da stignem sve“, rekao je Vučić za televiziju Hepi.
Šalu na stranu, Vučić naravno ne misli na doslovnu nego na stratešku grešku. U stvarnosti se verovatno ne radi ni o tome već o smišljenom „i jare i pare“ potezu da se učini ono što očekuje zapad Evrope, a da se Moskva i Vašington umilostive pričom o „grešci“. Srbiji je međutim ključna poslednja Vučićeva rečenica. Za svetsku politiku nije važno šta Srbija misli o ratu u Ukrajini. Za srpsku spoljnu politiku jeste važno mada bi se moglo dugo debatovati o tome koliko je važno.
Ali za unutrašnju srpsku politiku veoma je važno i problematično ako je u njoj normalna priča po kojoj umor jednog čoveka određuje državni stav o geopolitičkoj temi koja zanima ceo svet.
Marko Lovrić (Izvor: Radar.rs)
