Jedan džinovski ledeni breg nastao odvajanjem od Antarktika pre 39 godina, i jedno vreme najveći na svetu, sada se brzo topi jer se okean greje, kažu naučnici.
Početkom godine taj kolos leda, nazvan A23a, težio je skoro hiljadu milijardi tona i pokrivao je skoro 4.000 kilometara kvadratnih što je upola veće od površine Luksemburga, prenosi Beta.
Ali dok je plutao ka severu, ka toplijim regionima Južnog okeana, veliki komadi su se odlamali. Njegova veličina je sada 1.770 kilometara kvadratnih, a širina dostiže i do 60 kilometara po AFP analizi satelitskih snimaka Evropskog servisa Kopernikus.
„Rekao bih da je zaista na kraju… Voda je previše topla da bi opstao. Stalno se topi“, rekao je za AFP Endru Mejers, okeanski naučnik u Britanskom zavodu za Antarktik.
„Očekujem da će se to nastaviti i da će biti neprepoznatljiv u roku od nekoliko nedelja“, dodao je on.
A23a se odvojio od kontinenta 1986. godine, pa se nasukao u Vedelovom moru, gde je ostao više od tri decenije. Ponovo je zaplovio 2020. godine nošen jakom Antarktičkom cirkumpolarnom okeanskom strujom.
Ponovo se nasukao u martu 2025. godine, nedaleko od Južne Džordžije, britanskog ostrva u južnom Atlantiku. Strahovalo se da ugrožava život pingvina i morskih lavova.
Završio je svoje putovanje obilazeći to ostrvo i krećući se brže dok su jaki talasi i hladnije vode tog okeana ipak uzimali svoj danak.
Naučnici su bili iznenađeni kada su videli da je izdržao tako dugo. „Većina ledenih bregova ne ide tako daleko“, jer su „osuđeni na propast“ kada napuste zaštitu antarktičke klime, objasnio je Majers.
Formiranje ledenih bregova je prirodni proces, a naučnici veruju da se brzina kojom ih Antarktik proizvodi povećala, verovatno zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
