Prošlo je gotovo godinu dana odkako je Više javno tužilaštvo u Beogradu najavilo podizanje optužnice protiv Milana Radoičića i njegove grupe zbog incidenta u Banjskoj.
Sama najava je bila iznuđena optužnicom koju je za isti događaj podiglo tužilaštvo u Prištini, nakon koje je rečeno kako će Srbija svoju optužnicu podići početkom 2025. godine.
Podsećanja radi, Milan Radoičić i njegova grupa sumnjiče se da su 24. septembra 2023. godine u Banjskoj – kao organizovana grupa učestvovali u oružanom okršaju sa kosovskom policijom tokom kojeg je više ljudi izgubilo živote, izazvali do tada neviđeni međunarodni i bezbednosni incident nakon kojeg su – pod do danas nerazjašnjenim okolnostima – prešli nazad u centralnu Srbiju.
Važno je uz to podsetiti da ni do današnjeg dana tužilaštvo g. Stefanovića nije uspelo da identifikuje lica koja su bila članovi ove grupe, nije uspelo da utvrdi na koji način je ta grupa došla u posed oružja koje je korišćeno tokom tog okršaja, kao što nije uspelo ni da sazna na koji način je ta grupa to oružje uspela da prebaci iz Srbije na terotoriju Kosova kroz kopnenu zonu bezbednosti.
Grupa, naizgled, nije imala Plan (makar ne neki koji je uspela da sprovede) ali je imala – Podršku. Istraga je trebalo da utvrdi „čiju“ i „kakvu“ i na koji način je to bilo povezano sa ciljevima te grupe koji su i dalje nepoznati.
Danas je belodano jasno kako Više javno tužilaštvo u Beogradu ništa od toga nije dosad bilo u stanju da utvrdi.
Međutim, nepoverenje koje je u vezi sa tim postojalo u međunarodnoj zajednici – a koje se jasno očitava i u rezoluciji Evropskog parlamenta o tom pitanju – u potpunosti je potvrđeno kao opravdano i utemeljeno.
Prilikom ranijih razmatranja ovog pitanja otvoreno sam upozoravao kako bi „ćutanje tužilaštva” u ovom predmetu moglo imati pogubne posledice.
Neke od tih posledica predstavlja upravo i pomenuta rezolucija Evropskog parlamenta kao i poziv Srbiji da izruči Milana Radoičića kosovskim vlastima i da u potpunosti sarađuje sa njima u procesuiranju svih lica odgovornih za incident koji se dogodio 24. septembra 2023. godine u Banjskoj.
Međutim, najgore posledice propusta (ili možda nemoći?) države da sankcioniše Radoičićevu grupu trpe građani Srbije čija se bezbednost najdirektnije ugrožavana daljim postojanjem ili funkcionisanjem te grupe unutar granica Srbije.
Možda čak i gore od svega toga: Način na koji se vodi postupak protiv Radoičićeve grupe u Beogradu ne predstavlja samo meru (ne)sposobnosti naših pravosudnih organa, već otvara prostor i za zabrinuta tumačenja po kojima je država postupke njegove grupe prihvatila i preuzela kao svoje.
Nesankcionisanjem Radoičićeve grupe, nesposobnošću da se rasvetli ko su njeni članovi i kako ona funkcioniše, država je de facto tu grupu abolirala – jednako kao što je ne tako davno formalno abolirana i „Novosadska četvorka“ – ali za razliku od te sramote ova s Radoičićevom grupom, iako takva odluka nikada neće biti zvanično „parafirana“, povlači za sobom mnogo veće političke implikacije, dočim je rukopis i te abolicije prepoznatljiv.
Suočeni sa ovom realnošću moramo se pitati: Šta danas, posle dve godine predstavlja incident u Banjskoj?
On predstavlja neuspeh društva da se obračuna sa paravojnim organizacijama koje pod krinkom borbe za nacionalne interese sprovode politiku koja zapravo za cilj ima koncentraciju svake moći u rukama jedne klike – uz prećutnu saglasnost nečega što pretenduje da se smatra državom.
Bilo kakav pokušaj da se ponovo uspostavi nešto što će moći da se smatra pravnim poretkom – kako u Srbiji tako i van nje – mora početi sa rasvetljavanjem mehanizama uz pomoć kojih funkcionišu tzv. udruženi zločinački poduhvati i sa razotkrivanjem svih lica koja su u njima učestvovala kao i njihovih pokrovitelja, kako u Srbiji tako i van nje, bilo gde.
Tekst: Luka Jovanović (Izvor: Danas.rs)
