Posle veličanstvene pobede Partizana u duelu sa Panatinaikosom, uz jasan nagoveštaj ogromnih mogućnosti crno-belog tima, naravno da je ispod radara prošao dijalog na relaciji Ostoja Mijailović – Duško Vujošević.
Kratko podsećanje, upodkastu Igora Miklje, Duško Vujošević je, parafraziram, rekao da on nije čovek za drugi red sedišta u parteru na utakmicama Partizana. Legendarnom treneru je replicirao prvi čovek kluba Ostoja Mijailović, konstatacijom da su sedišta prodana unapred, da su privilegija onih koji plaćaju, najviše sponzora, itd, itd. Na konferenciji za medije se tom temom, emotivno ali bez svrstavanja na bilo koju stranu, osvrnuo i Željko Obradović konstatujući da bi voleo da nekadašnjeg trenera i prijatelja vidi u prvom redu.
Uz iskustvo 45-godišnjeg rada u novinarstvu mogu da se svrstam i to činim dižući obe ruke za Duška Vujoševića.
Za nekoga ko nije navijač Partizana ali je poštovalac imena i kluba, lako je da se opredelim za čoveka koji je bio sinonim stvaranja atmosfere na Partizanovim utakmicama, za trenera koji je pravio igrače, za stručnjaka koji se bavio svojim poslom ne samo u smislu taktike, za čoveka koji se trudio da od momaka sa loptom napravi kvalitetne ljude. Uz to, što je ipak najvažnije, Partizan sa Vujoševićem je imao rezultate.
Ne verujem da su tadašnji čelnici kluba, mislim da je bio Danilović pre svih, dozvoljavali da bivši velikani kluba recimo Praja Dalipagić, Kića Kićanović, Žarko Paspalj, Goran Grbović, Sale Đorđević, utakmicu gledaju preko leđa onih koji plaćaju kao sponzori. Jeste, bio je to Pionir, sada je u Areni možda drugačije. Ali, siguran sam da ni sada basket velikani ne bi sedeli iza sponzora, gazda i lepših polovina, njihovih prijatelja, nekih koji i ne znaju zašto su došli ali znaju da je to IN.
Tamo sede jer su platili. Ko nije platio ne može u prvi red i tačka. Pa zovi se kako god hoćeš, to što si uradio za klub svaka čast, ali… Lova je lova.
Dule Vujošević nije platio da sedi u prvom redu. Ima on taj novac, ali neće iz principa. Ostoja Mijailović to ne razume ili neće da razume. Jer istina je jedna, Dule je ta sedišta odavno platio i preplatio. I ne samo on. Veliki klub ceni svoje legende, oni su važniji od onih koji izaberu trenutak da plate i posle nestanu. Dela velikana ostaju za sva vremena.
Ostoja, koji radi svakako veliki posao u organizaciji kluba, je napravio korake, duplu, faul u napadu. Morao je da ostavi dosta mesta za svoje prethodnike da gledaju iz prvog reda. Time diže rejting kluba a sponzoru teško da će da zasmeta ako ispred njega sede Dule, Praja, Kića, Grba…
Imena su nebitna, mogu pod jednu reč – legende. Jer Ostoja Mijailović treba da zna da nije bilo njih ne bi bilo u svetu košarke ni njega ni sponzora. U tome je caka.
Neću da verujem u priče da Dule nije na elitnom mestu jer politički nije podoban. Za ozbiljan klub to ne sme da bude merilo. Merilo su rad, rezultati, status kod navijača. A ako neko ima to kod „grobara“ to je Dule Vujošević, čovek za prvi red partera na utakmicama Partizana.
Dejan Stevović (Sportklub)
