Ne znam da li ste čuli za Rudna Glavu, niste, šteta. A to vam je najveće selo u opštini Majdanpek. Živopisno, izuzetno živo, stanovništvo vredno i veselo. Ljudi u Rudnoj Glavi vole kafanu, muziku i vlaško kolo najviše.
Imaju vašar, sportsku seosku olimpijadu i manifestaciju “Plantišijada”. Najviše rade u Rudniku bakra Majdanpek, ali odskora i u novoizgrađenom pogonu “Jumko”, podignut najviše na poznanstvu, prijateljstvu jednog meštanina sa predsednikom Republike, i to iz onih prelepih vojničkih dana. Nije bitno gde su i šta su služili, bitno je da su ta prijateljstva trajna, i da se ne zaboravljaju.
Pa je niko “Jumko”, koji zapošljava jedno stotinak žena, što je za svaku pohvalu. S obzirom da je propala jedna velika poljoprivredna zadruga, koja je imala sve, i zemljište, i magacine, otkupnu stanicu, klanicu… Sve što je potrebno ovim poljoprivrednicima, posebno stočarima, vekovima nastanjenim na okolnim kulmama, brdima, sve do Bukove Glave i atara nekadašnjeg sreza donjomilanovačkog.
Ali, vremena su se promenila, zadruge propadaju, nadamo se da će dinastija Krkobabić da im povrati stari sjaj, ljude ne interesuje imanje i poljoprivreda. Ekonomski efekti nikakvi, i umesto mlekare ili fabrike organske hrane, rešila dva druga iz vojske sa trećim, bivšim policajcem, ali sada predsednikom opštine da naprave sportsko-rekreativni centar sa akva parkom.
Najmoderniji, za preko trista posetilaca sa svim mogućim i nemogućim sadržajima. Turizam je isplativija grana od poljoprivrede. Jeste Donji Milanovac i Dunav blizu, ali potencijal je ovo ogroman za samo selo. Samo, ima jedan problem. I Rudna Glava i sva sela u opštini, i sam Majdanpek muku muči sa vodom. Kako napuniti te bazene… kad i stoku muči žeđ u vrelim mesecima.
Ma rešiće se, daće za izgradnju ovog zanimljivog dobre pare firmama “Ćaciproizvodnja” u Beogradu i Barajevu, snabdeće celu opštinu čistom dunavskom vodom, ako treba, i na mestu voljno. Razumete!
A, vama, pa ko vam je kriv što nemate druga iz vojske predsednika zvanog Hulja, generala naših para i ogromnih dugova
Siniša Stojčić
