Pero umesto skalpela 
Nikome više nije jasno šta se dešava u Srbiji i koji su mogući ishodi ove krize bez presedana po dubini, masovnosti i karakteru. Zemljotres izazvan studentskim buntom dostiže takve razmere da se preteće oscilacije osećaju svuda po regionu, seizmografi beleže nezapamćeni intezitet amplitude nezadovoljstva masa. Kriza ulazi u fazu internacionalizacije. Njene razmere su tolike da je odavno probila političke, socijalne, generacijske, a sada probija i državne granice. Njena plima polako preplavljuje onaj deo Evrope koji je bio od strane okoštale briselske birokratije ili zanemaren ili potcenjen ili percipiran kao kolonijalni poligon. Sada se umesto gangrene Balkanom širi miris slobode pomešan sa pravednim gnevom i potrebom za novim početkom.
U Srbiji studentski bunt prerastao je u narodni anti-establišment pokret. Studenti i su međusobno povezani više emocionalno, nego politički. Studenti su sa razlogom nepoverljivi, oprezni, ta rezervisanost često se graniči sa nihilizmom. Danak gorkom iskustvu. Mi odrasli smo za to krivi. Ali, plivanje se može naučiti jedino ulaskom u vodu, i to duboku. Ma koliko ta voda bila mutna, puna nepoznatih zveri i opasnih vrtloga, zagaziti u nju je životna nužnost.
Dragi studenti, dobronamerno upozorenje-vreme više ne radi za vas. Srećna okolnost je što ne radi ni za režim. Ali u pat poziciji izazivač gubi, vlast opstaje. Vama je potrebna pobeda, nokaut, detronizacija represivnog sistema. Njima je dovoljno da vi postanete bezopasni, izduvani, neprimetni. A takvi možete postati ako ne shvatite opasnost protoka vremena. Svi postaju nestrpljivi, osim vas.
Nestrpljiva je vlast, jer nije očekivala da će protesti i blokade biti dugotrajni, da ugrožavaju njihove unosne projekte, multimilionske investicije i da pokazuju da Srbija više nije oaza stabilokratije. Nestrpljiv je i strani faktor koji je navikao da ovde komunicira naredbodavnim rečnikom sa instaliranim delivery timom. Nestrpljiva je i opozicija, rukovođena sopstvenim ambicijama, nošena talasom bunta koji je uzburkao mrtvo more. Nestrpljivi su i građani jer žive u državi koja sve više liči na zatvorsko dvorište. Zato ti isti građani u vama vide oslobodioce, nadu, spas. Nisu njihove suze samo zbog vaših žuljeva, rana i muka, to oni žale i sebe, i sebi suzama zalivaju rane koje ih bole deceniju unazad. Ta interakcija bola dovodi do vatrometa raznovrsnih emocija. Dominira empatija, solidarnost, ljubav, ali tu su i bes, ogorčenost i na kraju nada da je nesreći došao.
Tu nestrpjivost morate da razumete i da uzmete u obzir. Ne smete da ostanete konspirativni, autistični, nadrealni. Vi ste pokretači ovog ogromnog procesa, njegovo pogonsko gorivo, ali ne zaboravite da ste takođe samo njegov deo, važan, ključni, ali deo.
Ovaj režim je na korak od političke tiranije, od državnog terorizma. Tada nam neće pomoći ni stavljanje Srbije u međunarodni kućni pritvor, ni pozivi na uzbunu humanitarnih organizacija, Srbija će nepovratno poći putem srednjoazijskih despotija uz dominaciju latinoameričkih kartela. Ako ovaj pokušaj katarze, preokreta, revolucije propadne, vi ćete izgubiti godinu (ne)studiranja, a svi ćemo dobiti deceniju nezapamćene represije. Ne zaboravite da je Vučić svoje foramtirajuće godine proveo pod pečatom Šešeljevog ličnog i političkog autoriteta, istog onog Šešelja koji je nekada potezao pištolj na studente, a sada preti da će ih gaziti džipom. To nisu više pošalice iz Maksovizije, to vam je skračena verzija tutorijala za sve Vučićeve šešeljoide koji uniformisani u crnokapuljaše, u balkanske Interahamwe čekaju svoju verziju šifre „posecite visoko drveće“.
Pored faze internacionalizacije, pobuna mora ući u fazu konfrontacije. Studenti, mi stariji znamo da vi znate ko je odgovoran za ovakvo stanje u državi. Mi znamo da vi znate ko sprečava institucije da rade svoj posao. Mi znamo da vi znate da se ovakvi sistemi ne mogu ustrojiti, ne mogu se popraviti. Poslušajte Đinđićeve reči-od akvarijuma napravljen je paprikaš, spržili su i ribu i državu, ne možete nikada od paprikaša napraviti akvarijum. Mi znamo da vi znate da je Aleksandar Vučić vaša skrivena meta, da za sada ne želite da otrkivate položaj svog balističkog arsenala, da čuvate stratgijske planove, da još ovek idete na opipavanje snaga sa distance. To ima svoje vremensko ograničenje. Klinč je neminovan. Džabe izazivate tužilaštvo, neće vam odgovoriti. Džabe se obraćate ministartvo, neće reagovati. Mi znamo da vi znate da je u ovoj državi i ministar i tužilac i sudija i sve i svja samo jedan čovek. Džabe ga ignorišete, time ignorišete svoje šanse za pobedu, ili je izbegavate, ili je zaobilazite.
Konfrontacija je neminovna i u nju nećete ući sami. Nikako. Ako krenu na vas, pustite nas. Ali, morate krenuti vi ka cilju, da bismo vas pratili i na ramenima vas izneli na pobedničko postolje. Do tog slavlja samo je jedna prepreka, velika, strašna, naizgled nepobediva. Samo naizgled, ali se mora preskočiti da bi smo izašli na finiš-čistinu.
Ja znam da vi znate da je taj epilog želimo svi. Ne pusustajte. Pumpajte, skačite, pevajte. Ali, posle pesme za „one tamo“ mora doći oluja. Ili će sve nas odneti vetar u nepovrat.
Dr Aleksandar Dikić
