Kako bi bilo da prestanemo da komentarišemo koncert hrvatskog Baje? Da, 500.000 Hrvata misli da je fenomenalno pevati o ustašama, a šta ćemo sa 700.000 članova SNS-a koji misle da je ekstra slediti čoveka koji je izgovorio:
“Ubijte jednog Srbina, mi ćemo sto Muslimana”?
Šta ćemo sa našima koji se zaleću automobilima u našu decu, koji im lome kosti, sa onima koji bi trebalo da ih čuvaju od kriminalaca, a oni zajedno sa kriminalcima kidišu kao besni psi na ono najbolje u Srbiji?
Šta ćemo sa “braćom” iz RS koji prete da će preći Drinu i potamaniti sve one koji u Srbiji kažu da je Srebrenica genocid, sve one koji žele slobodu, pravdu, a ne iluziju nebeskog naroda?
Šta ćemo sa našim životima koje oni prisvajaju i uništavaju?
Dok neka deca leže u zatvorima a neka u bolnicama zbog fašista koji vladaju Srbijom mi se brinemo što neki u Hrvatskoj pevaju o fašistima iz drugog svetskog rata?
Iskreno, posetioci tog koncerta me ne interesuju.
Interesuju me dobri ljudi Hrvatske koji su primili našu decu u svoje domove, koji su izlazili na ulice i davali podršku našoj borbi za slobodu.
Oni sigurno nisu bili na tom koncertu.
Njih je ipak više, kao što je više nas koji smo protiv fašizma u Srbiji.
Učini se da je zlo jače, jer je glasnije.
Ali dobro pobedi na kraju.
Aleksandra Ćurčić
