Prosto je neverovatno kako na kraju sve uvek dođe na svoje mesto. Ovi naprednjaci napraviše pun krug, pravi „salto mortale“ od osnivanja u Sava Centru te daleke 2008. pa sve do ovog decembarskog parastosa 2024. opet u Sava Centru, ali sada renoviranog. Kompletno sređenog, i to parama građana Srbije, kao rezultat isplate odštete Miškoviću zbog nezakonitog hapšenja zbog korupcije. A hapsio ga, ko drugi, nego naš Aca, u okviru „velike“ borbe protiv tajkuna i korupcije. Rezultat?

Hajde da prepevamo jednu staru pesmu: „to je nama „naša“ borba dala, da imamo Acu za Maršala“. E pa mašala. Mišković, bogatiji nego ikada, Aca i bratija ga prate u stopu, a korupcija? Živa, zdrava, jaka, raširila se kao zloćudni tumor, nagriza sve noseće elemente ove države, postavila je Srbiju na sam vrh svih svetskih lista po nivou korupcije. Umesto ekonomskog tigra, dobili smo ekonomsku hijenu.

I počelo je sve da se raspada. Smanjenje bare i povećanje broja krokodila (mada kad pogledam naprednjake, neki više liče na nilske konje) dovelo je do toga da se nivo propadanja i urušavanja uvećava EXPOnencijalno. Kako se bliži kraj, sve je više-manje na ivici totalnog loma. Padaju plafoni, nadstrešnice, stubovi, elektroenergetski sistem, komunalne službe, jedino što i dalje radi je stari sistem kontra mitinga, kao provereno oruđe svakog diktatora. A da li je to sve baš tako?

Video naš Aca da mu se sprema kritična masa, pa reče ovim njegovima da naprave i oni jedan veličanstveniji skup. E sad, pitanje je kako da ga nazovu? Ne ide više to sa kontra mitingom, nema više autobusa, jer je Kurti završio svoj posao već prošlog puta, i sad ga ne interesuje njegov dobar šok Vucici. A i hladno je, neće sendvičari da izlaze na temperature ispod nule. Razmazili se i ovi njegovi, „ubiše“ ih luksuzni automobili, udobne fotelje na poslu i egzotična letovanja. Ne „pale“ na hladno, kao polovni Yugo. Zato su tu stari drugari. Brat tajkun Mišković za početak je uvek tu da pripomogne, ipak su oni u „biznisu“ još od 90-tih. Sala je tu, ostaju samo statisti, tako da Aca samo treba da pozove sve njegove studente. Ali ne lezi vraže, nije ni to kako lako. Povećao se kapacitet te (Nemanjićko) plave sale za čak 10%, na 4.050 mesta. Gde sad da Aca nađe toliko studenata. Neki izgubili indekse, drugi ne znaju ni šta su završili. Stalno neki problemi. Pa dobro bre Miškoviću, ne može to tako, nisu ovo izbori, pa da Aca ko od šale „naštancuje“ 10%. Ali, šta je, tu je. Krenuše partijski janjičari, da prikupljaju sve što liči na studente širom Srbije. Na kraju su uzeli da „regrutuju“ i one koji imaju bilo kakvu vezu sa fakultetima, tako da su priveli tu gomilu tetkica, i domara, i majstora za grejanje, vodu, pogotovo za kanalizaciju. Naravno, najbolji je odziv bio kod onih što su u zadnje vreme baš često na fakultetu. Kao obezbeđenje. Što je sigurno, sigurno je, veli Aca.

Danijel Dašić FOTO: Printskrin

I krenuše „janjičari“ da love „studente“, ali nikako da ih nahvataju dovoljno. Nema ih. Tu su već morali da „uskaču“ raznorazni funkcioneri iz javne uprave, javnih preduzeća, i ostalih javnih kuća. Svi oni koji uz pravo osvetljenje i dosta šminke mogu da izgledaju mladoliko. Kako je krenulo, možemo na nekom sledećem skupu da očekujemo i Vučevića, sa perikom i švalerskim brkovima, pa čak i Anu, kako glumi nekog ćaleta. Jer telenovele su to, nije bitna radnja i glumci, samo treba da traje, i traje…

Dosta kamera je prenosilo tu tribinu, tako da su društvene mreže odmah odradile posao, i prepoznale veliki broj učesnika. Evo, koliko sam ja propratio, još uvek na skupu nije indentifikovan niti jedan pravi student. Ali, bi šta bi. Nego Aco, zašto kažeš „tribina“ a misliš parastos. Ako nam je to budućnost, onda bolje vrati onog „studenta“ Tomu. Sa sve lopatom. Tako propade pokušaj našeg Ace koji izgleda ide lagano iz bensedina u lexilium. Život na ivici nervnog sloma i još jedna neuspešna „moša“ je dovela do toga da je Aci pred kraj hitno trebala noša. Da li je bila mala, ili velika nužda, zaključite sami po tome kako je brzinski napustio salu. Što bi se reklo – GDE BEŽITE? Šta drugo da radi naš diktator, kad ga sadašnjost čini nervoznim, prošlost opterećuje, a budućnosti izgleda nema.

Danijel Dašić (Izvor: N1)

FOTO: Fonet/Milica Vučković