Izbori u Zaječaru, a posebno u Kosjeriću su pokazali zašto predsednik Ćacilenda koji se i dalje lažno predstavlja kao predsednik Srbije, ne sme da raspiše vanredne parlamentarne izbore. I to posle pobede, kako kaže, izvojevane u nemogućim i najtežim uslovima, optužujući najviše studente, a usput i opoziciju, da su radili sve ono što zapravo čine on i njegova klika svih ovih godina.

Predsednik Ćacilenda je strašno ljut što mu na terenu prvi put nije dozvoljeno da krade onako i onoliko koliko je navikao, i što se uloženi milioni evra u kampanju za lokalne izbore dva grada nisu adekvatno odrazili po broju glasova. Drugim rečima, nešto ozbiljno škripi i tandrče poput one klime u središtu SNS koju nisu umeli na vreme čak ni da isključe. Niko više ne spominje čuveni Vučićev pokret koji je u osnivanju već nekoliko godina. Sve vreme predsednik Ćacilenda se ponašao kao da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru njegova privatna zabava kojom on komanduje, saopštava šta je bilo i ko je pobedio, sudi i presuđuje kako mu volja… Ne postoji država na svetu gde se neki predsednik na takav način upliće u lokalne izbore stvarajući sve vreme utisak da je reč o njegovoj privatnoj prćiji.

Vrhovni Ćaci kao velika kukavica, svakog dana sebe hrabri stalnim izjavama o tome kako je pobedio obojenu revoluciju, da su blokaderi gotovi, da je Srbija odbranjena… Toliko je bio zanet svim tim silnim pobedama da je gostujući na RTS u emisiji Oko magazin sprečavao na najbizarniji način voditeljku da odjavi emisiju. I ne samo to. Čuli smo nešto sasvim frapantno što donekle može objasniti njegovu ozbiljno narušenu psihičku stabilnost. Naime, on je larmajući zbog napada na Ćendić, izveštača Informera sa lokalnih izbora, gotovo plačnim glasom rekao kako ova novinarka nikad nije upoznala svog oca, pa i ne zna šta su to batine! Iz čega se sasvim jasno može zaključiti da je tata Anđelko tukao preko svake mere sina Aleksandra kao da nije njegov. Takođe, moglo bi se zaključiti da je Aleksandar Vučić bio žrtva porodičnog nasilja i kao i svako zlostavljano dete sada svoje traume ispoljava na stanovništvu države za koju je uobrazio da je njegova.

Tužno, reći će neko. Prekasno da se bilo šta ispravi ili zaleči, tvrdiće stručnjaci. Nedovoljno ga je otac tukao, napisaće zlobnici. “Ne mogu ti ja, dobri čoveče, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav. A od sebe se ne može ozdraviti”, objasnio je Andrić u “Prokletoj avliji”, odakle već predugo pokušavamo da pronađemo izlaz.

U svakom slučaju, ovakav generalni negativni stav o očevima koji služe da bi mlatili svoju decu zaslužuje širu reakciju. Pre svega očeva, ali i majki. Lične traume i bolest Aleksandra Vučića ne smeju biti razlog njegovog ostanka na vlasti, a još manje povod da se o njegovom celokupnom ponašanju ćuti, jer to postaje svakim danom sve opasnije.

Njegova najava da će obnoviti najmanje dva grada, a možda i jedan region u Ukrajini, uplašila je sve zdravo razumske ljude koji drže do sebe. Ako znamo da je već tvrdio kako je sagradio Hram Svetog Save, a stručne službe nisu blagovremeno reagovale, sada se suočavamo sa nečim što traži hitnu medicinsku intervenciju. U suprotnom, na svakom koraku ćemo imati slučaj kanalizacije u Borči!

Pred opasnošću da izgubi vlast, a samim tim slobodu da neograničeno laže u javnom prostoru proizvodeći ogromnu štetu državi i narodu, predsednik Ćacilenda pri pomenu izbora momentalno dobija dijareju. Nije ni čudo. Strah je njegova jedina hrana. Predstavlja se kao pobednik, a ne sme da izađe studentskoj listi na megdan. Ajde što se on, kao poznata kukavica uprpio od odmeravanja snaga sa onima koje kaže da je već porazio, nego se i u opozicionim redovima zacario ništa manji strah od mogućeg gubitka privilegija koje nezasluženo uživaju.

Odavno sam upozoravao da nisu problem samo Ćaci iz vlasti već i oni iz opozicije. Parlamentarni izbori su jedinstvena prilika da se rešimo i jednih i drugih. Zato ih izbegavaju. Zbog toga se na njima mora insistirati. Nema nam druge. Ili oni ili mi.

Pumpaj do pobede!

Srđan Škoro