Srbija je, po podacima Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu. Kao posledica različitih vidova zagađenja životne sredine, u Srbiji godišnje prerano umre preko 10.000 stanovnika. To našu zemlju dovodi na prvo mesto u Evropi i deseto u svetu.
Zbog akutnih ili pogoršanja hroničnih bolesti stanovnika, aerozagađenje je uzrok i oko 14.000 hospitalizacija godišnje. Takođe, kao posledica aerozagađenosti, životni vek ljudi u našoj zemlji je za oko deset godina kraći nego u skandinavskim zemljama.
U svetu, od posledica zagađenja godišnje umre oko osam miliona ljudi.
Najosetljivije grupe na povećan stepen aerozagađenosti su: deca, trudnice, starije osobe i osobe sa komorbiditetima bez obzira na starost.
Svim osetljivim kategorijama stanovnika, savetuje se da prate aplikacije i da svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja. Po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen. Takođe važe preporuke da izbegavaju jako zagađene i prometne ulice a da boravak napolju budu šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće.
Postoje mnogi sajtovi i aplikacije na kojima se može pratiti aerozagađenje.
Indeks zagađenosti vazduha – Air Quality Index (AQI) – uzima u obzir šest zagađujućih materija: čestice PM 2.5, čestice PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Najveći zagađivač u datom trenutku diktira i broj koji odražava ukupan indeks zagađenja.
Aerozagađenje se predstavlja AQI skalom (Air Quality Index ) i služi kako bi se komplikovan sistem merenja preveo u lako razumljive parametre iz kojih bi građani dobijali direktne savete i uputstva.
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ima skalu od pet boja, dok Evropska agencija za životnu sredinu ima šestobojnu skalu. Ljubičasta boja na obe skale označava najviše nivoe zagađenja. Koji god indeks da se koristi, u slučajevima kada je vazduh zagađen, građani mogu da osete zdravstvene tegobe. Od količine zagađujućih čestica, zavisi i to kakav će uticaj imati na zdravlje. Kvalitet vazduha može biti : odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, žutom, narandžastom, crvenom i ljubičastom bojom.
-AQI 0-50 -zelena boja – označava zadovoljavajući kvalitet vazduha
-AQI 50-100- žuta boja- označava nizak nivo zagađenosti
-AQI 101-150 -narandžasta boja- predstavlja srednje zagađen nivo vazduha i označava da je potreban oprez kod dece, trudnica starijih osoba i onih koji imaju zdravstvene tegobe, posebno respiratorne (astma, HOBP). Njima se ne preporučuju veće fizičke aktivnosti na otvorenom.
-AQI 151-200 -crvena boja označava visok nivo zagađenosti koji može biti opasan posebno za osetljive kategorije, ali i za sve kategorije stanovnštva. Kod svih građana mogu da se jave štetne posledice po zdravlje, blaže ili jače, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Aktivna deca i odrasli, osobe sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom i izbegavaju sve aktivnosti koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.
-AQI 201-300- svetlo ljubičasta boja- označava vrlo opasan nivo zagađenosti i tada se izdaje zdravstveno upozorenje na vanredne uslove za sve građane, što znači da svi mogu da osete zdravstvene tegobe. I deca i odrasli, osobe sa hroničnim bolestima, treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem.
-AQI >300 -tamno ljubičasta boja- bordo boja-označava opasno zagađenje i tada se proglašava zdravstveni alarm. Svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje i svi treba da maksimalno izbegavaju boravak na otvorenom tj. da bez preke potrebe ne izlaze napolje i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor.
Jedna od 10 smrti u Srbiji je zbog aerozagađenja. Po zvaničnim analizama koje se odnose na decu ukazuje da je više od 3.000 novih slučajeva bronhitisa u Srbiji posledica zagađenja koje emituju naše dve termoelektrane, Nikola Tesla i Kostolac.
Dodatno zabrinjava podatak studije Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona iz 2022. godine da je oko 9 odsto smrti novorođenčadi u Srbiji bilo uzrokovano aerozagađenjem –
1- Uticaj zagađenja vazduha na decu i bebe
Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i sa najviše posledica od aerozagađenja. Razlozi za to su mnogostruki. Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji. Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agenasa iz životne sredine. Takođe, deca imaju i veći broj respiracija u minutu pa i samim tim unose veću količinu zagađenog vazduha. Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno.
Takođe je važno za sve osetljive grupe, za decu posebno, da što duže borave u prirodi i što dalje od velikih zagađivača. Znači treba izbegavati prometne ulice sa puno saobraćaja, kao i delove dana kada je aerozagađenost najizraženija. Kod dece su češće respiratorne i druge infekcije, a svaka četvrta astma kod njih je izazvana aerozagađenjem.
Zagađen vazduh se okrivljuje i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije i mnoge druge bolesti. Ono što zvuči najstrašnije, a naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama je podatak da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pojavu autizma itd.
Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena) a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagadjena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života.
2.- Uticaj zagađenja vazduha na trudnice
Trudnice, naročito u prvom trimestru trudnoće su takođe veoma osetljiva kategorija. Aerozagađenje utiče na njihovo zdravlje, a posebno na razvoj ploda gde su moguća mnoga štetna dejstva: prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća pa nadalje. Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja, rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti. Preporuke za boravak napolju i fizičku aktivnost su iste kao za decu i za pacijente sa respiratornim bolestima.
Aerozagađenje dovodi i do poremaćaja reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena izazivajući sterilitet.
3.- Uticaj zagađenja vazduha na osobe sa respiratornim problemima
Osobe koje boluju od bronhijalne astme ili hronične obstruktivne bolesti (HOBP) pluća su veoma ugrožene aerozagađenjem i uvek prve reaguju i javljaju se lekaru zbog pojačanih tegoba: iritacije grla, kašlja, otežanog disanja, “sviranja” i osećaja teskobe u grudima. Ovi pacijenti treba da redovno uzimaju svoju terapiju i da je pojačaju po potrebi u tom periodu. Pored pogoršanja već postojećih bolesti, aerozagađenje je krivac za pojavu novoobolelih pacijenata od astme i od HOBP.
U zagađenom vazduhu mnoge čestice su i dokazano kancerogene; arsen, olovo, kadmijum itd, tako da one mogu uticati na pojavu karcinoma usne duplje, laringsa i pluća. Aerozagađenje se nalazi na trećem mestu kao uzročnik karcinoma pluća, posle pušenja i genetske predispozicije.
U Srbiji svake godine od ovog najučestalijeg karcinoma kod muškaraca i drugog ili trećeg po redu kod žena, godišnje oboli oko 6 500, a život nažalost izgubi oko 4 600 osoba. Srbija se nalazi na drugom mestu po smrtnosti od karcinoma pluća u Evropi, odmah posle Mađarske.
Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava veoma bitan lokalni imunitet. Pluća osobe izložene aerozagađenju imaju mnogo veće šanse da obole od Covid 19 infekcije, kao i od gripa i svih drugih respiratornih virusnih i bakterijskih infekcija.
Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti, treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen. I za njih važe iste preporuke izbegavanja jako zagađenih i prometnih ulica, a preporuka za šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak.
Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu, dolaze do respiratornih bronhiola i alveola i oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne materije prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok. Tu se talože i oštećuju endotel krvnih sudova stvarajući mikro trombove. Oni zatim, putem krvotoka stižu do vitalnih organa, srca i mozga, dovodeći do njihovih trajnjih oštećenja. Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća. Godišnje u Srbiji od ove bolesti oboli 6500 osoba, a više od 4600, nažalost izgubi život. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak.
4.- Uticaj zagađenja vazduha na starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima
Osobe starije od 60 godina, posebno one sa komorbiditetima kao što su: respiratorna, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne bolesti, imunodeficijentni pacijenti itd, su u posebno visokom riziku od posledica aerozagađenja. Njihov imunitet je jako kompromitovan i zato je potrebno da budu posebno oprezni i pažljivi.
Aerozagađenost dovodi do mnogobrojnih akutnih zdravstvenih problema, ali mnogo veću zabrinutost izaziva dugotrajno i ponavljano zagađenje čak iako je slabijeg intenziteta.
Najčešći komrbiditeti su: kardiovaskularne bolesti -KVB, bolesti respiratornog sistema: HOBP, astma, karcinom pluća, diabetes melitus, neurološke maligne bolesti itd.
U danima velike aerozagađenosti učestaliji su infarkti miokarda i cerebrovaskularni insulti-šlog (CVI), zatim druge kardiovaskularne bolesti: hipertenzija, poremećaj srčanog ritma itd, kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS). Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest.
Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus, a oko 20 odsto smrtnih ishoda kod ovih pacijenata su posledica upravo aerozagađenosti.
5- Uticaj zagađenja vazduha na sportiste i ljude koji vežbaju na otvorenom
Visoka aerozagađenost, u crvenoj i ljubičastoj zoni, štetno utiče i na zdrave ljude koji se rekreiraju ili treniraju na otvorenom. Oni svakako lakše tolerišu akutne simptome nego osetljive kategorije stanovništva, ali takođe udišu zagađen vazduh, koji neminovno, u dužem periodu i ponavljano, izaziva štetne posledice. Zato se i njima ne preporučuje vežbanje i treninzi napolju onda kada je vazduh najzagađeniji.
6- Uticaj suvog vazduha u stanovima i kancelarijama sa parnim grejanjem i klima uređajima na respiratorno zdravlje ljudi i saveti kako da “lakše dišu” u tim prostorima.
Parno grejanje u zatvorenom prostoru jako isušuje vazduh što deluje iritirajuće na disajne puteve, kožu, kosu, oči i zbog toga su korisni ovlaživači vazduha prostorija. Postoje specijalni koji se kupuju, a u nedostatku takvih, korisno je držati posude sa vodom na radijatorima.
Od izvesne koristi su i specijalni prečišćivači vazduha za kuće, stanove, poslovne prostore. Najbolji su oni sa jakim hepo filterima koji se menjaju, ali ti kvalitetni su jako skupi i većini građana su nedostupni.
Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti od aerozagađenja, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože. Obične hiruške maske su slaba zaštita, maske N 95 pružaju dosta bolju zaštitu.
U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima.
Dr Slavica Plavšić
