Poštovani čuvari fotelja i guzica u njima, vrli čuvari pomračine Crne Gore, beskompromisni borci za čast, obraz, slobodu, pravdu i svega ostalog što se može naručiti pouzećem- sećate li se Rajka, Marinka i Dragutina?
Obraćam se vama najzakletijima u Kosovo i Metohiju, vama što bi goloruki jurišnuli put Prizrena, vama kojima je ta zakletva: “Dogodine…” predaleka pa biste već juče ako može… – znače li vam još šta imena trojice raspetih Nikšićana što vam obraz čuvaju u šiptarskim bukagijama?!
Jeste, mislim na onu trojicu zaboravljenih junaka pohapšenih po povratku iz Dečana!
Zbog nalepnice “Kosovo je Srbija”!
Pa, zar nije?
Zar niste vi, dobrim delom, baš na tom zavetu osedlali fotelje pa sad mamuzate u galop..?
I vama su, koliko se sećam, Dečani bili jednako visoki i jednako sveti, dok ih, očigledno, niste nadvisili, baš kao i svako obećanje koje ste dali samo da smenite vlast Mila manitoga?!
Evo nam najbolja deca tamniče bez ikakvog greha, a vi- ništa!
Zapravo, zbog “greha” koji ste i vi tako ponosno nosili ko raspeće- biti Srbin, al opet-ništa!
Zaboravljeni i ostavljeni onom ološu Kurtiju na nemilost!
Ima Crna Gora preča posla?!
Iz fotelja se ne vidi tako jasno i ponosno kao što se s ulica videlo!
Ne čuje se vapaj od tapaciranih vrata kabineta, ne vide se suze majčine od zatamljenih stakala, nema se vremena od važnih ručkova i večera, radnih doručaka i neradnih dana..?
U ostalom, sami su tražili, jel da?!
Šta će na Kosovu i Metohiji kad je o njemu dovoljno pevati i lomiti čaše kad najskuplje pesme pogode..?
Šta će u Dečane pored toliko crkava i manastira na tri- četiri litra goriva od kuće?!
Šta će im, pobogu, nalepnica: “Kosovo je Srbija” kad se to podrazumeva, naročito ako se prećuti, možda pomene šapatom, ili prkosno uzvikne u sebi?!
Šta su se junačili kad su to mogli u bilo kom kafiću, ali ne, deca zapela put zavetne svetinje…
Manje su šiptarski teroristi na proputovanju kroz Crnu Goru dobijali nego što su zveri njima razrezale kaznu!
Zapravo, nisu dobijali ništa do izvinjenja što su malo zadržani i obećanja da se to neće ponavljati!
Domaćinski se Crna Gora ponela prema svakom nakotu koji je krvavih ruku proparadirao njome, negoli prema svojoj deci!
Najboljoj deci!
Deci koja su verovala da im je mesto tamo odakle je polen Crne Gore, ne znajući koliko je Crna Gora zakorovila…
I bolje što ne znaju, neka su verna tom polenu, oni su ta Crna Gora najčistijeg obraza i najdičnijeg glasa, a šta ste vi?
Vi koji se pravite da se ništa dogodilo nije!
Vi koji ne biste da se zamerite onima što vam glave požalili ne bi!
Vi koji ne priznajete ali strahujete od “države” koja postoji samo u kazamatima za Srbe!
Je li vas sramota barem?!
Pomislite li na Rajka Krivokapića, Marinka Jovanovića i Dragutina Lalatovića?!
Koji to greh robijaju i do kada će?!
Onaj isti na kojem ste tapacirali guzice, kabinete, uši i pamet!
Srbi su, na svojemu, raspeti!
Čekaju da nešto učinite za njih!
Ne mole, ne kukaju, ponosni i prkosni- najbolji od nas!
Čekaju, znaju da samo što niste jer toliko ste se zakliljali u Kosovo i Metohiju da je nemoguće da nećete…
Pisah već: njihove su ćelije- kelije, oni su tamo da bi vi “Dogodine…”, ili koje godine kasnije, čemu žurba?!
Još toliko ručkova, večera, radnih doručaka i neradnih dana…
Doći će i njihovo pitanje na red.
No, zapamtite: oni su odgovor, a pitanje ćete vi ostati doveka!
Šta ćete tu gde jeste, a njima nazdravlje tamo gde su- uhapšeni a slobodniji od svakog od vas!
Fotelja je najstrašnija tamnica, a lanci su znamenje, ordenje, kandila dečanska!
Tragovi će im doveka mirisati tamjanom, a vaši..?
Mihailo Medenica
