Politika je kažu, veština mogućeg. Nisam veliki ljubitelj ove izreke, jer mislim da je svaka delatnost, delatnost mogućeg. Ali, ova definicija politike, bez obzira što je jedna od mnogih, apsolutno je tačna i možda najviše odgovara našoj trenutnoj situaciji. Da bi ga pobedili, potrebno je doći do prelazne vlade (zovite je kako želite) , koja će pripremiti uslove za regularne izbore, a zatim na te izbore izaći i ovu vlast poslati na smetlište istorije, gde joj je odavno mesto.
Nisam međutim čovek koji veruje da će do toga doći lako, ne samo zbog Vučićeve nedokazanosti, već i zbog jednog broja ljudi koji danas predstavljaju vladajući establišment, a po svim svojim ličnim osobinama, nikako tu ne pripadaju. Da li će se ti ljudi lako vratiti na „fabrička podešavanja“ i zauzeti mesta na društvenoj margini, odakle su došli? Naravno da neće. Da bi razumeli šta nam je činiti, potrebno je da razumemo ko su glasači vladajuće stranke. Oni se, po mom skromnom ubeđenju mogu podeliti u tri grupe.
U prvoj grupi su lobotomijom sa nacionalnih frekvencija izmanipulisani birači, koji su spremni da veruju više Vučiću nego svojim očima. Za „izlečenje“ ove grupacije nije dovoljan period koji bi pred sobom imala prelazna vlada za pripremu izbora, ali bi se procenat ovih glasača u tom periodu, mogao značajno smanjiti. U drugoj grupi su ljudi koji za vladajuću koaliciju glasaju iz ličnog interesa. Verujem, da bi nakon formiranja prelazne vlade ovaj broj takođe bio značajno smanjen, jer bi veliki broj birača iz ove grupacije shvatio da glasanje za vladajuću koaliciju nije njihov interes. Treću grupu čine uplašeni i ucenjeni.
Ova grupa verovatno na zakonitim izborima ne bi postojala, jer zakoniti izbori isključuju mogućnost zastrašivanja i ucene. Ali kakve god bile ove tri grupe Vučićevih obožavalaca, on ih, koliko god bio u krizi, na jedvite jade, drži, koliko-toliko homogene, mada iskreno verujem to ne može trajati još dugo, a raspad se nazire.
Šta je činiti nama na drugoj strani? Studenti su što se mene tiče zaslužili Nobelovu nagradu. Došli smo međutim do momenta kad naša deca ne mogu sama. I to moramo da razumemo i mi i oni. Za konačnu pobedu, usvajanje studentskih zahteva, prelaznu vladu, potrebno je jedinstvo tri grupacije. Prvu čine studenti sa svojim profesorima, uz uslov jedinstva svih univerziteta u Srbiji.
Drugu grupaciju čine opozicione stranke. U trećoj grupaciji su sva strukovna udruženja, nevladine organizacije, sindikati i građani.
Bez jedinstva sve tri navedene grupacije, teško da se može uspeti. Studenti su probudili ljubav i nadu, doneli tone pozitivne energije, ali nemaju političku stranku, iskustvo, niti infrastrukturu da bi mogli da izađu na izbore, a posebno da na njima pobede. Opozicija, kakva takva, ima organizaciju, infrastrukturu i političko iskustvo neophodno za učestvovanje na izborima.
Sa druge strane, opozicija godinama nije uspela da ozbiljnije ugrozi Vučića, iz mnogo razloga, a glavni je taj što nije uradila ono što su uradili studenti. Nije probudila Srbiju. Takođe, bez treće grupacije pobeda na izborima, niti je moguća niti je potrebna. Svi građani, koji žele uređenu državu, sindikati, strukovna udruženja, moraju u jednu kolonu. Logika diktatorskih režima „ko nije sa nama taj je protiv nas“, kod ljudi koji žele promene mora glasiti „ko nije protiv nas, taj je sa nama“. A sa nama bi morao biti svako kome je stalo do uređene, pravne države, koja je osnova za normalno društvo.
Pogrešno je dakle ograđivanje studenata od opozicionih stranaka. Ono se moglo razumeti u danima i nedeljama kada se studentski pokret stvarao i osvajao Srbiju. Danas međutim, dolazi vreme da se poentira, što u politici znači pobediti. A ne možeš pobediti bez političkog iskustva, organizacije i finansija.
Vrlo je važno da u narednom periodu svi razumeju nužnost pravljenja širokog fronta. Da li će se u tom frontu svako svakom dopadati? Naravno da neće, ali to nije nužno. Nužno je jedinstvo oko cilja, a cilj jeste usvajanje studentskih zahteva, jer bez njihovog usvajanja nema uređene države. Procesuiranje i kažnjavanje svih odgovornih za pad nadstrešnice, nije samo potreba da se krivci kazne, već se njihovim kažnjavanjem smanjuje rizik od novih nesreća i gubljenja života nedužnih građana. A to jeste odlika pravne države.
Vreme je dakle za jedinstvo, zaboravljanje sujeta i odvajanja bitnog od nebitnog. Jedino pitanje koje svakom treba postaviti je: da li si protiv Vučića? Ako je odgovor potvrdan, on je sa nama. Ima vremena kad ćemo birati po drugim kriterijuma, ali za to nam je potrebna pravna država i regularni izbori.
U slučaju da to ne shvatimo, cela Srbija postaće Ćacilend, prepun šatora i toi toi toaleta, koje niko ne koristi, jer čemu toalet kad postoji haustor i park…
Bratislav Marković (Izvor: Danas.rs)
