Stotine hiljada navijača Botafoga na ulicama Rio De Žaneira, u južnoameričkoj metropoli odvija se proslava o kakvoj u drugim delovima sveta mogu samo da sanjaju.

Srce je slutilo da će svemu doći kraj, gasio se plamen bele zvezde, činilo se da će jedna od devet velikih institucija brazilskog fudbala odigrati “Tango smrti” i otići u večnu tminu, a onda je upliv američkog novca spasao klub i u roku od četiri godine uzdigao ga do najviše tačke u istoriji. Osvojio je Botafogo sinoć trofej u Kopa Libertadoresu trijumfom protiv Atletika Mineira (3:1), a na ulicama Rio de Žaneira odvija se ekstaza kakva je u svetu moguća samo posle finalnih utakmica Libertadoresa, Sudamerikane, Kopa Amerike ili Svetskog prvenstva (ako ga osvoji južnoamerička selekcija).

Više od 50.000 gledalaca posmatralo je najveću bitku u istoriji kluba putem video-bima postavljenog na Olimpijskom stadionu Nilton Santos, a po završetku utakmice slavlje se prenelo i na ulice Rio de Žaneira. O kakvoj se sportskoj sredini radi dovoljno pokazuje činjenica da je Botafogo četvrti klub po brojnosti navijača u gradu, ali s brojkom koja se meri stotinama hiljadama.

Suze radosnice i jecaji žena, dece, baba, deda, svih starosnih i socijalnih grupa, svi su plakali od neverice kada jeŽunior Santosu šestom minutu nadoknade dao gol za 3:1 i označio najradosniji momenat u istoriji kluba. Ispijaće hektolitre Kaipirinje navijači Botafoga u čast svojih ljubimaca.

Što se one zvanične proslave tiče, u nedelju u večernjim časovima navijači će moći da proslave titulu sa svojim junacima. Planirano je da ekipa, kada se iskrca u Rio de Žaneiro, ode vatrogasnim vozilom do sedišta kluba, gde će biti izložen trofej. Hiljade navijača je izabralo da prati meč baš iz sedišta kluba, koje se nalazi u naselju Botafogo u južnom delu Rija, i praktično se odatle neće ni pomerati do dolaska igrača.

Navijači Botafoga se nadaju da će ponovo proslaviti još jednu titulu, onu u Brazileirau, gde crno-beli imaju tri boda više od Palmeirasa na dva kola do kraja sezone. Ako se i tu Regatasi ovenčaju titulom, onda će nestati sve rane, proći će bolne traume kada je klub tavorio u drugom rangu takmičenja i bio pred gašenjem.

Brazilske zvezde su jecale, ali od radosti, jer je jedini nekrunisani velikan, odbačeni sin sportskog krema države od 220.000.000 stanovnika skinuo okove i izbavio se obrubljenog kaveza i stega večite nedorečenosti u međunarodnim okvirima.

Tekst: Mozzartsport