Glumac Boris Isaković je gostujući u „360 stepeni“ govorio o Srpskom narodnom pozorištu, o ulogama Slobodana Miloševića i Ratka Mladića i rekao je kako je „ovaj apsurd koji živimo, nemoguće prevesti u filmski ili pozorišni jezik“.
U Novom Sadu je rođen, odrastao je i završio školu, a kako kaže, u tom gradu je već odavno uvideo promenu.
„Ja neku promenu konstatujem, ima već desetak godina. Ne prepoznajem krajeve u kojima sam odrastao, arhitekturu, taj grad je nestao. Znam da pravi Vojvođani veoma žale za tim. Hteo bih da verujem da je sve moglo drugačije da se rešava – ovo je sve pitanje brzog sticanja novca i gradnje“, ispričao je za N1.
U jednom od intervjua, Isaković je rekao je kako se kultura nasilja kod nas neguje, kako je ono postalo dozvoljeno, da je postalo naša svakodnevica.
„Šta su sve te serije koje veličaju kriminalce i koje od toga prave ideal života i vrednosti ka kojima klinci treba da idu? Šta su Zadruge? To je nedopustivo. Pa vi zaglupljujete namerno svoj narod ili mu stvarate pogrešne vrednosti. Ako doktori imaju etički kod, i mi glumci moramo da imamo etički kod. Ne mogu da igram nekog da bih veličao takav život ili usmeravao mlade da je super biti kriminalac“, naveo je Isaković.
Za sebe kaže da je optimista i da nikada neće prestati da se divi ljudima.
„Moramo da shvatimo da naši problemi nikad nisu veći od problema koji neko drugi ima. Kada bismo to spoznali, mogli bismo da uložimo više vere u nekog čoveka i da mu se više posvetimo. Kad bih u to prestao da verujem, onda ne bih ni imao razloga da radim ovaj posao. Mislim da mora da se preživi nešto strašno da bismo došli do nekog procvata nečega što može da se nazove humanost“, rekao je.
Na pitanje kakvog bi žanra bio film o današnjem vremenu koji bi režirao, Isaković odgovara da je ovo vreme nemoguće prevesti u filmski jezik.
„Najviše bih voleo da film o ovom vremenu bude komedija. Ovaj apsurd koji mi živimo je nemoguće prevesti u filmski ili pozorišni jezik. Čehov je rekao da mi treba da pravmo stvari kakve su u snovima. Tomi Janežič kaže da ljudi dolaze u pozorište ili odlaze da gledaju film kako bi doživeli ono što ne mogu da osete u životu“, rekao je za N1.
FOTOGRAFIJE: N1 Printskrin
