Dijani Hrka upravo se to desilo, na glavu joj se sručio čitav svet i sve joj se 1. novembra prošle godine survalo u provaliju, Dijana je ostala bez deteta, a ostala je bez deteta zbog nečije neodgovornosti i bahate, bezobzirne gramzivosti. Zbog te bahate gramzivosti i posle deset meseci ne možemo da vidimo dokumentaciju o rekonstrukciji za koju bitanga reče prvo da je nije ni bilo, koja je po računima koštala 5.2 miliona evra, a iz državne kase isplaćeno je više od 16 i po miliona!? Šta mislite, o kakvoj se mućki radilo kad je bitangi bilo lakše da obori vladu, nego da pokaže dokumentaciju po kojoj bi mogao da se prati trag novca?
Videvši da bi bitanga i njegovi sektaši da smrt njenog sina i ostalih stradalih pod nadstrešnicom u Novom Sadu zataškaju, ne bi li tako prikrili da su najobičnija razbojnička banda, Dijana na ulicama Srbije počinje da traži pravdu za svoje dete. Ne osvrće se ova Majka Hrabrost ni na svakodnevne pretnje smrću, kao ni na udarce pendrecima, a bilo ih je. Šta još ovoj mučenici mogu da uzmu osim to života koji i nije život, nego više nekakvo obitavanje na planeti Zemlji s ciljem da krivci za smrt njenog deteta odgovaraju. Mesecima ova slomljena žena svakodnevno kao svoje gleda tuđu decu, pobunjenu mladost koja traži da se poštuju zakoni i ustav, samim tim i pravdu za njenog sina.
Možda Dijana greši, možda nije odabrala pravi način da se bori s tugom, možda…, ali njeno srce krvari za izgubljenim detetom i nema hirurga na kugli zemaljskoj koji može da ga okrpi. Nismo u njenoj koži i nikom to ne bi poželeo. Jedno je sigurno, ne zanimaju nju izborne kvote, ni mandati, ni resori, još manje agremani i akreditivi, nije Dijana ko neke tobož ucveljene pikirala mesto u ministarstvu ili sekretarijatu, šofera i sekretaricu, jok, sve što ona traži je pravda uz nadu da nekako nađe nekakav svoj mir, nije od rđe tražila milosrđe, a kamoli idiota molila za dan života.
E, sad, kako se u nekim krugovima odsustvo pristojnosti smatra za vrlinu, kome je čudno i iznenađujuće da se oglasi kakvo bezobzirno i besramno govno i ucveljenu majku nazove lešinarom?
Ne jednom sam ovu spodobu branio po tviteru govoreći da nije sva svoja, bar tako na prvi pogled deluje (a i na drugi), govoreći da je onaj odozgo već dovoljno kaznio, a sad se obraćam njenim šefovima, ovakva svinjarija ne sme da se ponovi. Neke granice moraju da postoje, neke stvari se ne rade, a znate zašto? Ako ne zato što nemate trunke obzira prema bolu ucveljene majke, a ako je ni trunke nemate onda ste sociopata, onda bar prema činjenici da ničija nije do zore gorela, kao i da 1889. lako može da se ponovi!
U pamet se dok ne bude dockan!
Branislav Markićević
